Бранич

166

БРАНИЧ

кривице са свим свеједно, у коме је од горе поменутих момената основа заблуде извршиоца извесног дела дата. Овоме се још мора додати, да је строга деоба између правне и фактичне заблуде у многим случајевима тако рећи немогућа, нарочито због тога што се право у самој ствари ни на што у везу довести не може, да на фактичне одношаје наћи, изгубити, украсти, ору.-хје, срество за штампање и т. д. Све су то фактлчки као и правни појмови и са свим је право, односно својевољно, када извесна заблуда у погледу ових појмова постоји, да ли ће се о истој као фактичној или правној заблуди говорити за чије су тумачење горе означени појмови од големе важности. Са свим је својевољно нпр. да ли ће се некоме, који без дозволе надлежне власти какав аутографски апарат (§ 327. крив. зак.) као штампарску машину држи, приписати фактичка заблуда или заблуда у томе, до које границе законски пропис силу своју има и да ли се истим забрањује и држање штампарских машина без дозволе надлежне власти. У таквим случајевима не помаже често употребљавани начин обавештења: да ако је неко у погледу каквог аутографског апарата у заблуд јер мисли, да је иста штампарска машина, да тада фактична заблуда постоји, не зна ли пак он, да се без дозволе надлежне власти аутографски апарат не сме држати, то се онда налази у т. зв. правној заблуди. Поседник аутографског апарата такође не зна, да је за држање истог потребно одобрење надлежне власти, јер он исти апарат не сматра као штампарску машину, он је у заблуди у погледу права само толико, јер се заблуда његова односи само на факта, од којих обим законских наређења зависи. Такође и они који деобу између правне и фактичке заблуде потпунце признају, хоће у извесним приликама заблуду у погледу извесних претпоставака казнимости дела нпр. заблуду у погледу прописа грађанског права, у фактичку заблуду урачунају а као правну заблуду која не извињава посматрати је једино у погледу забрањености или незабрањености дотичне делателности. Заблуда у погледу казнимости извесне кривично забрањене радње мора се управо за неважећу узети. Неотесано захтевање, да правна заблуда не сме и не треба да извињава, хоће тиме да се правда, што се правни ред при вршењу својих прописа и при задобијању важности у погледу истих не може да доведе у зависност од воље по-