Бранич

О НАДЛЕЖНОСТИ

181

длежној власти или суду, продужење започете истраге од стране других органа, често по са свим другом плану, у опште одуговлачење истраге. 4. Јединство надлежности јавља се као неопходно и с тачке гледишта ауторитета, услед чега сви разлози, који говоре за неопходност нарочитог војнога правосуђа, могу послужити и за распростирање надлежности војних судова и на општа кривична дела. Спољашњим, више практичког карактера, основима о неопходности простирања наолежности војних судова и на општа кривична дела, сматрају пре свега ону штету, коју може нанети интересима војничке службе и дисциплине стално мешање грађанских власти у унутрашњи живот војнички, ако би грађански судови били надлежни за општа кривична дела војних лица. Ако би се ово установило, у ком би случају грађанска власт морала да дејствује преко војних старешина, повело би одуговлачењу целе истраге и довело би грађанску власт у незгодан положај. Одруге стране, сам грађански судија, и не говорећи о томе, да при одређивању казне, што се тиче рода и мере, не влада довољним разумевањем објективног и субјективног састава извршеног кривичнога дела, био би у веома тешком положају при одмеравању споредних казни, које утичу чак и на то, да ли може оптужени и даље остати у војсци или не. Осим тога, пошто се надлежност војних судова з'а време рата, услед ратних прилика и околности, простире на сва кривична дела, војничка и општа, то се неби ни могло очекивати од војних судија, који за време мира расматрају само војничка кривична дела, правилно отправљање својих дужности и остварење своје задаће. Најпосле, расматрање свих кривичних дела војних лица од стране војних судова има тај огромни значај, што општа (грађанска) кривична практика и наука могу да буду од повољног утицаја и на практику војних судова односно војничких кривичних дела. На тај начин, гледиште, по коме се простире надлежност војних судова не само на војничка но и на општа кривична дела војних лица, преовлађује данас у војној правној литератури .