Бранич

Оцене и прикази

РгоГ. Бг. Е ш 81 бсћиИхе: Оег Агг! а1з 8асћуег51апс11§ег ип(3 5асћуегз1апсН§ег 2еи§е. 1903. ВегНп. Писац је лекар и ову расправу написао је за лекаре. Али, пошто Шулце показује, да се у извесним правним питањима добро разуме, то је ова расправа и за правнике од интереса. У првоме одељку расправе прави писац разлику између вештака и сведока стручњака. Разуме .се, да је тешко одредити границу, која међу њима постоји, али је то веома потребно. Сведок саопштава судији један догађај, који се десио; а вештак упознаје судију са једним принципом у својој струци (своме послу). Разуме се, да вештак често пута саопштава судији и конкретне догађаје, али када он то чини, он у таквом случају износи своје искуство, примењено у нарочитом случају. А ово искуство и јесте од важности. Сведок, међутим, причајући судији догађај, износи често и свој суд о томе, позивајући се на своје апстрактно искуство. И у томе исказивању свога мишљења или суда и лежи сва неупутност таквог сведока. Свакако може се десити, да је извесан сведок и стручно лице, и да он, саопштавајући конкретни догађај, чини то, на основу свога стручног посматрања. И у овом случају он долази у положај сведока сшручњана (засћуегзШпсН§ег 2еи§е). Али чим овакав сведок, на основу свога посматрања, изводи и стручне закључке, он престаје бити сведоком већ га треба сматрати као вештака. Оваквом резоновању пишчевом не би се могли ни у ком случају придружити. Граница између вештака и сведока стручњака мора се свести на границу између вештака и сведока у опште. Јер, сведок стручњак у ствари је опет једна врста сведока. С тога не би имало смисла да се ова врста