Бранич

94

динарима, у толико више, што и процена продатог имања гласи у динарима." Према овим примедбама првостепени је суд донео решење, којим је горњу продају, као неуредну, поништио. 56 Напдата дУга по осудном решед>у а без повраћаја ориђ. игправе, не гаоже ее доказивати Браћа Т. дуговали су фирми Ж. и С. 910 дин. меничног дуга са 6% интереса и осталим досудама по осудном решењу. Покретачка фирма пренесе право наплате по овоме осудном решењу на Т. Ј. трг. 29. јула 1893. Један од дужника браће Т. исплати пријемнику права Т. Ј. цео дуг с интересом и осталим досудама по горњем осудном решењу, а нови поверилац односно пријемник права, Т. Ј. врати му ориђ. осудно решење,. не назначив на њему. да је у овоме потракивању измирен. Доцније, пријемник права Т. Ј. копира горње осудно решење са преносом и на основу копије затражи забрану на покретност Браће Т. Ови су се бранили исплатом дуга и буду упућени на спор, да тим путем докажу непостојање дуга или исплату његову. Браћа Т. подижу редовну тужбу поднев за доказ ориђ. осудно решење с преносом. Врањски првостепени Суд пресудом својом од 21. октобра 1897. Бр. 10106. пресуди, да је тужилачка страна испунила своју обвезу према туженоме, нашав да је ориђинално решење осудно приликом уступања прешао у притежање и да државину туженог Т. Ј. сауступиоца и кад тужилачка страна то исто ориђинално решење осудно заједно са ориђинилним преносом подноси за доказ исплате дуга, а тужена страна ничим није доказала, да је тужилачка страна до својине овога решења дошла неправилним путем, онда је природна последица, да је тужилачка страна легалним путем и исплатом дошла до овога решења. Овакову пресуду одобрио је и Апелациони Суд.