Бранич

непотпуни писмени докази

423

свако позивање на непотпуне или нејасне законске опредељаје не може наћи своје нотврде. Закон је, увршћујући у ред доказа и исправе (§. 186.), веома јасно обележио оне којих је истинитост и исправност ван сваке сумње — јавне исправе и оне у прављењу којих стране без учешћа власти суделују (§§. 197.,188. и 189.); указао је на то колико која од њих има снаге у случају одрицања и прописао најзад, њихове главнз састојке и начин на који треба да постану, па да се могу сматрати као предмети који нешто доказују (§§. 191. и 192.). Закон је, обухватајући својим наређењима јавне и приватне исправе, говорећи, дакле, о њима , предвиђао оно што је најважније за њихову употребу, њихову вредност и доказну снагу. Он је у прописима који се на исправе одпосе, само и говорио о томе шта су оне и колико вреде, те се никако не може говорити о томе да није предвиђао и онакве исправе које не би садржавале све оно што као докази требада имају или не би одређено и јасно излагале оне елементе који сачињавају права и дужности које се њима треба да користе. Ако једна исправа садржи све оно што закон тражи, пуноважно је, потпун је доказ; ако јој, пак, оскудевају састојци које закон тражи, не вреди као доказ и не може се онако допуњаваги То је смисао целокуплих наређења законских о исправама. Од тога правила начињена су два изузетка и само се они морају од општих правила изузимати. У тргов. законику, у §. 12., допуштена је употреба сведока у случају »кад се почетак доказа налази у писмену, које произлази од онога против кога је тражбина управљена, или од онога кога тужени представља, и које писмено доводи тражбину до вероватности«. То су та два случаја з којима се непотпуна и нејасна садржина појединих исправа (трговачких књига и осталих исправа ове врсте) може допуњавати заклетвом или сведоџбама сведока и на тај начин од њихове непотпуне садржине стварати јасне исправе, потпун доказ, О каквим, дакле, непотпуним законским наређењима или о оскудици наређења која би се на исправе односила, не може бити речи. Према томе, не може бити говори да се по сличности — аналогији — других прописа изводе начела која би за непотпуне исправе важила нити о каквом проширивању смисла законских одредаба кад се, по својој јасности на сасвии друге случаје односе *.)

1). Сиотем приватног права, одА. "Борђевића, стр. 105 - 107