Бранич

41

пресуђења ствари. Од тога дана ова храна носи карактер оставе, о којој се држалац морао да стара као о својој сопственој (§ 209 у вези са § 570 грађ. зак.). На оној основици уредног администровања, тужилац је био у праву да храну прода, пошто је њено одржање скопчано с великим трошковима; а то је био дужан да учини и са тога разлога, да би одржао неокрњено своје право регреса —- штете (§ 805 грађ. закона). Овим поступком тужиоца, тужени није испао из обвезе за потпуну иснлату уговорене цене, по основу накнаде, која долази са испуњења уговора; нити се тиме претпоставно може изводпти, како примедбе налазе, да је тужилац продајом хране покварио уговор. „Корист" која по одредби § 657. грађ. зак. опредељује уговорача или да поквари продају, или да тражи испуњење уговора, као субјективни мотив, право је самих уговорача; и зато је у овом случају, поред подигнуте тужбе за накнаду, сасвим безначајно тврђење у побудама Касације, да је тужизац сам од своје воље покварио уговвр. И остали наводи примедаба о уговору диференције, немају никаква значења за ову парницу, у којој се као што и саме примедбе признају, не истиче као основа игра на диференцију, него накнада по уговору продаје и куповине." Одлуком Опшше Седнице Касационог Суда од 9. октобра 1899. год. Бр. 7604, одржане су примедбе Касационог одељења и зато је тужилац новом пресудом Апелационог Суда одбијен од тражења. 22. Репативна важноет женине обвеве без мужевд>а одобрења. Одлува Општо Седнпце Касацпоног Суда од 9. октобра 1899. Вр. 7973. Пргсудом Првостеаеног и Аиелационог Суда, одбијена је тражба: да се уништи уговор, којим је тужиља извесно своје право пренела на Н. Н. као уговорача, а овај на туженога, зато, што при његовој потврди није код власти присуствовао муж тужиље, нити у опште има његова одобрења.