Бранич

47

вом животу, који мора показивати и знатне, такве промене на свакој личности, које сваком лајику у очи падају те би их нарочито стручњак лекар, који у име осигуравајућег друштва врши преглед, морао приметити. По томе овде и није било обмане односно преваре од стране пок. Николе која би у смислу § 537. гр. законика повлачила нишгавност уговора или и раскид уговора односно повраћај у првдшње стање а тим мање у овом случају, што уговор осигурања сггада у уговоре на срећу те се при таквим уговорима и не гледа ла ли је се дотични уговорач у очекивањима преварио или није: Одлуком оаште седнице Касационог Суда од 9. децембра 1899. год. одржана је у важности Апелациона пресуда. 25. Уедови изазивачке. париице. (Одлуке опште седнпце Касациопог Суда од 0. фебр. 1900. г. Вр. 1143.) Пресуда Аиелационог Суда I одељења од 18. октобра 1899. године Бр. 3.646. ,,По тачци б. § 347. грађ. с. поступка, која уз остале тачке, служи за основицу рада у изазивачкој парници, потребно је, да се тужилац изјасни да не стоји у истини оно што противна страна говори о праву на оспорени предмет. Изазивачка тужба, као и свака друга, мора имати основа или у доказаној искључној својини, или у правном притежању, које претпоставља својину; и у том погледу мора бити снабдевена доказима у смислу тачкте 3. § 94. грађ. с. поступка. Под изразом „изјаснити се", ваља дакле разумети, да је раду у изазивачкој парници, почетни услов навод или подношај доказа о извесном или бар ао закону иретпоставном праву тужиоца, односно изазивача. Иначе, изазивачка парница о туђој ствари или о измишљеном праву, постаје произвољно дело тужиоца, без законског основа, који увек мора бити увек доказан у смислу § 178. грађ. с. поступка. Кад је уговор о усиновљењу од 20. децембра 1880. године Бр. 12.557 по облику јавна исправа, а по са-