Бранич

56

По жалби тужилачке стране Касациони Суд примедбама свога III одељења од 17 децембра 1897. Бр. 9916. поништи горњу пресуду налазећи: „да се по § 60. грађ. зак. за вредност брака тражи поред венчања среством свештеника, по пропису православне цркве, и да се супружници пред два или три сведока изјас :е о њиховој жељи за ступање у брак, те према томе законском пропису допуштено је да се овакви случајеви могу и сведоцима доказивати. Испитани сведоци на рочишту код суда потврдили су, да су они пок. Милуна са тужитељицом Станом венчали, и то сведок Д. као кум, а сведок Ј. као стари сват, што се потврђује и општинским уверењем, подкрепљеним дугогодишњим уживањем спорног имања од стране тужитељке Стане, као удове пок. Милуна, које јој право сада тужени оспорава. Код оваквих околности Апелациони Суд је погрешно узео да законита брачна веза између тужитељке Стане и мужа јој пок. Милуна не стоји само за то, што нема извода из протокола венчаних према решењу од 9. септембра 1853. ВБр. 859., једно, што се ово решење односи на смешане бракове, у којима би ма која страна била православне источне вере, а друго што се то завођење у књиге, према § 92. грађ. зак. врши .од стране свештеника независно од воље супружника, и за то не може у овакој прилици ићи на штету права једнога супружника." Апалациони Суд, усзојив горње примедбе, одобрио је примедбе првостепеног суда. 29. Довериоди наедедником не могу утицати на изјаву Љегову, хоће ли ее он пр млги наелзђа ипи ће га ез одрећи, нити могу за езоЈ рачун ништитл изјаву одрица&а наедедства. (Одлука опште седнице Касационог Суда од 4. дец. 1^98. Бр. 1781.) Првостепени суд за варош Београд пресудом својом од 15. октобра 1894. Бр. 19656. поништи пренос имања Ђ, са Ж. на сестру му Д., налазећи да је Ж. смрћу свога оца постао јединим наследником свога оца по § 396.