Бранич

98

Б Р А Н И Ч

министрових решења доиуштено је увек, кад га закон изречно не забрањује. Од туда, пошто у случају којим се бавимо нема забране, странац који буде одбијен од примања у поданство, треба да има право жалбе Држ. Савету. Али треба усвојити противно решење, ако миннстар одбије странца од тражења не због неиспуњења правних услова, већ из разлога који су остављени његовој дискреционарној оцени. Државни Савет не би био у том случају надлежан да критикује министрове побуде и да, по потреби, поништи решење против кога је изјављена жалба. Једини је министар овлашћен да суди о опортуности прирођења као и о моралности молиоца. Знатна разлика постоји између § 44. грађ. за коника и уредбе од 2. маја 1844. По законику, прирођење се добијало по правилу после седам годича борављења у Србији. Један странац, који је седам година провео у Србији, постајао је према законику 1рзо Гас1о српским грађанином, није му било потребно да за ово тражи решење власти нити је ова, пак. имала могућности да спречи прирођење. Уредба од 1Н44., која је дошла два месеца доцније од грађ. законика, изменила је његове одредбе у том погледу, додаЈући услову стажа још отпуст из поданства и министрово решење. Али ова уредба нема ретроактивно дејство у том смислу, што странци који су задобили српску народност под владом грађ. законика, т. ј. они који су, под владом законика, испунили услов стажа, постали су дефинитивно Срби. Уредба од 2. маја 1844. потчињавајући натурализацију новим. погодбама, није могла повредити њихово стечено право. Она се могла применити само на странце, који, у моменту када је она постала обавезна, нису још имали седам годииа проведених у Србији. Треба да поменемо и закон од 8. априла 1842. који веома ограничава, као што ћемо видети, важност одредбе из § 44 грађ- законика односно прирођења. По том закону, који није захтевао ни отпуст из поданства ни посредовање власти, стаж је био само од пет година, тако, да је сваки странац, који је за време тога закона био пет година наста-