Бранич

110

Б Р А Н И Ч

изгуби своју. Овде је српски законодавац имао намеру да спречи хајматлозат. Али, као у претходној хипо тези, изабрано средство не одговара жељеном циљу. Он је погрешно мислио да се реципроцитетом може избећи хајматлозат, и ми ћемо га одмах доказати. Узмимо опет за пример Француско законодавство. Ако се Српкиња уда за Француза, она постаје Францускињом из тога разлога, што по чл. 19. § 1. Соде С1У., Францускиња која се уда за Србина, постаје Српкињом. Овде има реципроцитета, који се тражи §-ом 48 српског грађ. зак. Али ако бисмо претпоставили да чл. 12, § 1. француског Сос1е С1У. у место да странкињи, која се уда за француза, даје Француску народност, исту јој одриче, појавио би се хајматлозат. који је § 48 срп. грађ. зак. мислио да избегне. Заиста, Српкиња која би се удала за Француза, престала би бити Српкињом с погледом на испуњени услов реципроцитета, који се тражи по српском закону. Па ипак, та Српкиња не би постала Францускињом кад јој Француску закон, по претпоставци, не би давао народност њеног мужа. На тај начин би та жена изгубила српску народност а Француску не би добила. Предохрана српског законодавца била би бескорисна 1 ). На против, његов циљ био би увек постигнут кад бион губитак српске народности условио стицањем туђе, као што је учинио нови чл. 19. § 1. француског Сос1е сгу., који прописује: „Францускиња, која се уда за странца добија народност свога мужа; ако јој, пак, удаја не даје народност њеног мужа, у том случају остаје Францускиња" 2 ).

Ј ) У Енглеској, пре статута од 6. авг. 1844. закон није давао странкињи народност њеног мужа (\\^е155, ор. сН I. I. р. 516). 2 ) Г. Перић, у овом свом раду, не говори о "четвртом случају стицања народности, о анексији. То је с тога, што је он имао само тај задатак да нам изложи С [шско*позитивно законодавство о народности. У том законодавсгву, пак, нема одредаба о анексији, што ]е, у осталом, разумљиво. Питање о промени народности у случаЈу анексије регулише се уговором између дотичних држава. Због тога би правила о прирођењу путем анексије у законадавству извесне државе била од чисте теоријске важносги.