Бранич

О НАРОДНОСТИ У СРПСКОМ ЗАКОНОДАЖСТВУ

111

ДОДАТАЕ. Губитан српсне народноаи. — Грађ. Законик предвиђа два случаја, када се губи српска народност. То је брак и денационализација. Другог случаја нема. Према томе, узроци који у другим законодавствима повлаче за собом губитак народности, немају дејства на народност једног српског поданика. Тако, ступање у страну војску без одобрења државнога поглавара што је у Француској узрок за губитак народности, за Србина'не би имало исте последице. Исто је тако са примањем и вршењем јавних Функција у страној држави. Грађански законик није поменуо ове случајеве, који мора1у редовно повлачити губитак народности, можда с тога, што се претпостављало да се они ретко јављају. Пошто је Србија била тек осредње насељена, није се бојала да ће њени поданици често ићи да се настане у туђини, те да би јој било потребно да их задржава у њиховој рођеној земљи, претећи им губитком народности. О браку смо већ говорили. Задовољићемо се да кажемо и неколико речи о денационализацији. Члан 17. Француског Соде с1у. прописује: „Губи својство Француза, Француз, прирођен у иностран-

Међутим, г. Перић је, у својој расирави: Ј^е I г а 1 ( 6 <3е ВегПп е 1 I а чиезНоп с!е 1а паНопаШе раг гарог4 а 1а ргЈпс1раи4е де Зегђје, штампаној у париском часопису „Кеуие §епега!е с!е с1го1г т!:егпа*шпа1 јрићИси" (1900.) говорио о промени народности оних отоманских поданика, који су били настањени у областима анектованим Берлинским Уговором Српској Кнежевини. На тај начин, г. Перић је третирао и четврти случаЈ натурализације. У вези са овим двема рзсправама, са преведеном и горе цитираном, треба да напоменемо и овај рад Г. Перића: „1Јп саз Је паШгаУзаОоп со11ес{јуе еп (Лећогз сЈе 1ои1е сезз10п Је 1:егп1оГге", оштамиан из бриселскога стручног часогшса „Кеуие с!е Љо1(: т1егпаНопа1 е1 сЗе 1^е§151а1:тп сотрагее" (1900) у којој писац говорн о прирођењу колективно.м извеених отоманских поданика у Србији. а на основу консуларне конвенције од 1896., закључене између Србије и Туреке. Све три ове расправе сачињнвају једну целину у колико је реч о питању односно народнбети у српском законодавству. Преводидад.