Бранич

О У Т Л Ј П

117

нема потребе, да уиотреби силу ради ирибављања туђе ствари. Намера учиниоца крађе и утаје управљена је на присвајање туђе покретне ствари, у другом случају врши се ово присвајаце на различит начин, док у првом случају присвајање може бити свршено самим уаимањем ствари. Нарочита радња од стране крадљивца, која би ишла на присвајање, после узимања ствари ни^е потребна за појам крађе; а код утаје само држање ствари и њено даље задржавање не би значило још присвајање. Крађа ће угек постојати без обзира на моменат присвојења^ само ако се утврди постојање намере присвојања у моменту узимања туђе ствари из туђег цритежања, што ће готово увек бити, те се е правом може рећи, да је приевојење извршено у моменту узимања ствари. Код утаје је на нротив иотребно, да се ово присвојење покаже у извесној Форми, и закон побраја у § § 229 и 230 радње у којима се то присвајање маниФестира Кад емо тако утврдили однос између крађе и утаје, тиме нам већ постаје јасан и однос утаје према разбојништву и насилном изнуђењу. Код првог имамо такође посла са туђом цокретном ствари и туђим притсжањем, као код крађе, а к томе долази још и употреба силе при узимању ствари. Код насилног изнуђења пак долази туђа покретна ствар у притежање' изнуђача принудом употребљеном према држаоцу ствари, који сам уелед претње т. р. евојевољно предаје изнуђачу какиу ствар Овде још та разлика, што је цредмет изнуде проширен и на права и непокретности, и у опште на какву радњу или нерадњу. И цруско казнено право сматрало је утају као повреду туђег права својине. Она је била извршивана посредством једног акта присвајања туђе покретне ствари, коју је утајач већ имао у своме притежању. Акт присвајања био је разне природе и било је нужно, аа је од био извршен „на штету гоеподара? притежаоца или држаоца" ствари. § 225 пруског казн. закодговарао је артиклу 408 Сос1е репа1/) који говори о једном, преетупу друге врсте, о аћиз с!е сопНапсе, преступу, који је према немачком цраву одговарао злоупотреби поверења, код кога је преступа био погребан оват захтев оштећења нечше 1) Речи ируског законика: »2ит Насћ4еИе сЈез Е1§еп4итег5, ВезИгегз оЈег Јпћаћегз« прост су превод француског текста: аи ргејисИсе Љ ргорпе1а1гез ропепеигз ои Је1еп1еигз< ^Види На1зсћпег °Оо1М. Агсћ1У св, 15. стр. 5.) а и едном и другом тексту одговарају потпуно речи нашег законика- »на штету господара, притежаоца или држаоца«.