Бранич

118

Б Р А Н И Ч

имовине, али не и код утаје. 4 ) Оло преношење француског иојма влоунотребе новерења на немачки појам утаје овнажшо је као погрешка и управо због тога, „што је оно било неподесно, јер ее 5оиз1;гас1:10п артикла 408 и утаја у смиелу немачког права не слажу." 3 ) Из немачког — прускога — права уевојили смо ми исти појам утаје, као и појам злоупотребе поверења, те по томе сви приговори, који су у овом погледу учињени пруском казненом праву абог присвајања туђих правних појмова, могу да се учине и нашем праву, које је копирајући стране појмове изгубило самосталност. При изради § 225 пруског казн. зак. постојала су разна мишљења у комисијама о томе, да ли је за појам утаЈе потребно оштећење имопине и да ли утајач мора да има намеру, да себи или другом тиме прнбапи канпц корист. У пројекту од 1836. г: изреком је аахтевана ова намера, док је пројект од 1847. г. не спомиње, а кажњива радња предузима се „у противзаконој намери" и састојала се у отуђењу, залагању, потрошку или другојачијем приевајању туђе ствари, па чак и у склањању ствари (Ве1зе1(:е5сћаГ1еп)." Ово склањање није сматрано као акт присвајања, али је за појам утате имало исто значење. Као једна особена Форма, у кој тј се утаја може по1авити, придодато је и ово склањање, као нешто од осталих Форми присвајања различито. У овом знаку постоји главна равлика између немачког и српског еклањања, без обзира на даље Формулисање српског казн. 5ак. Тек је пројект од 1851. год. место израз: „у противправној намери" последњег пројекга ставио овај израз: „на штету господара, притежаоца или држаоца« 4 ) и тиме поставио питање о оштећењу имовине (Уегшбдеп5ђезсћас11дип§). Намера користи (Оеиаппбисћ!;) није била споменута, што су доцније понеки писци кудили, 5 ) јер су веровали, да 1е она за појам утаје потребна. Особеност срп. казн. зак. у гоме је, што је он усвојио намеру присвајања без накнаде („оћпе Еп(;деН"). 0 овој намери присвајања без накнаде говори баденски казн. зак. у § 400 и §

2) КарСС стр. 23. 3) 8сћк'агхе, Сепс1]1ззаа1 св. '23. стр. 4374) В. о томе Везе1ег, стр. 428 сл5) На |зсћпег: Оо1М. А гс М у св . 15. стр. 10. 5у81ет (Зез ргеизз18сћеп 51га1 'гесћ48 2 део 1868. стр. 514 и Мегке!, стр. 692 односно немачког права.