Бранич

о у т а Ј И

119

402 6 ). Свакојако, да је овај законик био од утицаја при изради нашег законика, и да је овај захгев отуда, позајмљен и унет у наш законик. Усвојивши овај захтев за појам утаје, наш је законодавац учинио, да се наш законик у овој материји знатно разликује од свога изворника пруског законика. Њихова пак особита сличност постоји у радњама, помоћу којих се утаја врши. Ове радње треба ио нашем законику, да буду предузете с једне стране на штету господара, а с друге стране у намери бесплагног присвајања- А из овога се јасно види, да склањање ствари нема ничега заједничког са присвајањем у опште, а још мање са бесплатним. Ми ћемо на овом месту покушати, да изложимо, да ли ттета (НасМеП) мора да представља оштећење имовине господара, и да ли намера присвајања садржи у себи и намеру добити; да ли 1 е, према томе, по нашем законику потребно иепуњење захтева: оштећења туђе имовине и намере добити (ашишз 1испГас1епс11) или не. 1. Постављено питање о оштећењу имовине, којејеусвајањемз ахтева „2ит ИасМаПе с!ез ЕЈдепШтегв, ВезИгегв ос!ег Јпћађегз" постало, било је код Немаца предмет чешће научне и судске оцене. Орпска литература и судска пракеа, у колико ,је нама познато, мало су о томе говориле, управ о самом овом захтеву ништа. Изгледа пак, као да оне радње у § § 229, 230 могу да буду предузете у опште и на корист господара при истовременом постајању утајачеве намере, да ствар себи без накнаде приевоји. То је бесмиелица. Ово рађење на иорист иекључено је еамо по себи и према томе негирање овог немогућег случаја истицањем рађења на штету, било је излишно и ствара само иометњу у појму утаје. Утаја ради увек на штету сопственика ствари, али ова штета не потребује, да је имовинска штета, нити она мора то да буде. Оштећење имовине које услед утаје за сопственика ствари, наетаје, само је Фактичка 7 ) последица присвајања ствари од стране ута^ача, али није нужна последица утаје. Општа немачка правна доктрина сматрала је ово оштећење имовине као најважнији захтев у појму утаје 8 ). Пруско право усвајало ју је такође и захтевало 6-) КбзШп ађћ. стр. 348 сл.; НШксћпег Оо1М. Агсћју св. 15. стр. 10 КарЈТ стр. 25. — Баденски казн. зак. је био од 5. П. 1851 г. и говорио је о утаји у 27 глави у § § 400—409. По овом законику утаја је бипа присвајање туђе покретне ствзри, коју утајач има у притежању. 7) Наксћпег СоШ, св. 15. стр. 9. 8) еод. стр. 9.