Бранич

120

бранич

је поред повреде Формалног црава својине 9 ). Особита намера оштећења имовине није захтевана, али је била довољна свесност о могућности причињења штете, која може да произађе за сопственика ствари услед располагања са ствари овога под повтојећим околностима 10 ). Данашње немачко право не сматра ошгећење имовине као потребан захте^ за нојам утаје, већ повреду права својине 11 ). У противном, „ако се оштећење имовине по себи сматра као најважннје, наилази се на пут, који тамо води, да се област грађанско-правног неправа претерано сужи, а област кажњивог неправа прошири 12 )." Под штетом у смислу срп. казн. зак. не може се разумети искључиво свако вређање 13 ) права другога (ВееЈп1гас1т.1;1§ип§) нити могућност таквог вређања, нити оштећење нечије имовине 14 ) нити стварање непогодног правног положаја неког другог 16 ) већ на првом месту сама новреда туђег права сво јине 16 ) без обзира на имовинску штету 17 ) сопственика. Свака је повреда туђег права својине штетна и увек ће постојати, ма да нше било и оштећења сопственикове имовине, већ кад је само правни иоложат сопственика, али не и сваког трећег лица, услед присвајања његове ствари од стране утајача, постао неповољнији, кад је дакле сопственик био спречен у из9) На15оћпег' Оеи^оћез 31гаГгесћ1 св. 2. део 1. стр. 354 10) Оо1М. А гс М у св . 2 стр. 126. одлука Вишег Трибунала од 14. УП. 1858.; такође стр. 693 — одлука истог суда од 21. VII. 1854. — Исто је уевојио Ценић Објашњење казненог законика 1866. стр. 622. за српски законик. 11) На1зсћпег Оеи4зсћез 54гаГгесћ1 св. 2. стр. 355; 01зћаивеп стр 919. т. 1 12) НШзсћпег ОоИсЗ. Агсћју св. 15 стр. 6. 13) Ценић стр. 680. 14) На1зсћпег §оН. А гс М у св . 15. стр. 5. 15) Оо1М. АгсМу св . 20 стр. 553. 16) Односно немачко права у погледу утаје каже проф. лајпцишког универзитета г. Втс1т§. Могтеп 11. стр. 546. следеће; »Није стало код утаје до оштећења имовине или до вређања субјективног права својине већ до напада на својински поредак ако смем казати, до утврђења стварне својине против воље права. Норма: »Ви не треба да арисвојпте туђу ствар« стоји као сасвим самоствлна лабрана према : ругим двема: »Ви не треба туђе ствари да уништите« и »Ви не трзба да вређате сопственика у уживању његовог права својине« — Оао потпуно одговара, као консеквенца, његовој теорији о лослушности, али се ми, поред његових иначе јаких разлога, овде разилазпмо и мислимо да је за појам утаје нужно, да је она управљена на субјективно право својине, а тек као повреда овог да је посредно управљено на својински поредак, како га г. ВтсНп§ схвата, 17) »Штета« одговара немачком ШсМеИ за који Немци имају и синонимни израз „ЗсћасЈеп" али овај 5сћа<1еп не мора увек да предсгавља имо-