Бранич

О У Т А Ј И

121

вршењу свога својинског ирава. На ир. ствар сопственика А. налази се у притежању лица В. ко1и је да неком трећем С. као држаоцу, па је сад овај 0. утаји, В. да А -у накнаду за ствар, услед чега не постоји више никакво оштећење имовине А-ове као сопственика сгвари. Па ипак његово је право својине повређено извршеним присвајањем ствари од стране С -а, јер штета за А. постоји у томе, што је он као сопственик спречен у потпуном располагању са ствари 18 ), на шта му даје право § 211 грађ. зак. Својински је поредак такође повређен јер је присвајање ствари А-ове С извршио „против воље права" да се изравимо у стилу г. В1пс11п§-а. На истовременој и истом радњом извршеној повреди туђег права својине не мења ништа та околност, ако буде имовина притежаоца или држаоца или у оаште неког трећег повређена. Повреда права својине изгледа као већа повреда од повреде имовинског права притежаоца или држаоца, и због тога је само она код утаје меродавна. Према томе је помињање притежаоца и држаоца поред господара сгвари било непотребно, јер поред ових може бити, још и других лица, која могу бити Оштећена утајом у имовини, а да не стоје у односу господара, притежаоца и држаоца према ствари. Такође је ово спомињање притежаоца и држаоца било излишно за случај, кад сопственик ствари против воље притежаоца његове ствари, одобри неком трећем, да ту ствар узме и присвоји, где може цостајати оштећење имовине притежаоца, док повреда ирава својине сопственика не постоји и утаја је искључена, ма да је присвајање извршено на штету притежаоца. 11ите потребно спомињати чак ни господара ствари „у колико је захтевом туђе ствари довољно јасно исказано, да се тиче цовреде права својине." 19 ) Ово становиште усваја наш законик у попеду крађе. Израз „на штету господара, притежаоца или држаоца" сматран је и у пруском праву као сувишан „у колико он ништа више не каже, до оно, што се по

виноку штету, већ и другу какву штету. Оаим двема изразима: бсћа^еп и НасМеП одговарали би наши: штета и шкода. У Вукову реченику стоји да штета значи 8сћас1еп сЈатпит и да је она истоветна с појмом: шкода шкодити Штетовањс значи (Заз бсћадеп ћпп^еп или 1,ејс1еп Јатиит (<1атп1 регреззЈо аи1 Ша11о). Из овог, се види,5, а се штета може састојати у имовинској штети Батш регрезбо или и у какво.м трпљењу, вређању, шкоди — ШаИо где би дошло и вређање права својине без обзира на имовинску штету. 18) Види о томе опширније ниже у § 5- ове расправе. 19) НјЦзећпег, ОоШ. АгсћЈу св. 15 стр. 8.