Бранич

122

БРАНИЧ

себи разуме, да је оштећење имовине сопетвеника или неког трећег на стиари овлашћеног последица утаје.« 80 ) .Је ли пак стало до тога, да се из ближе одреди намера учиниоца дела највише је било доиуштено, да се говори о штети сопственика дОк је спомињање притежаоца или држаоца недопуштено и мора се одбацити." 21 ) Такође је у иракеи пруског казн. зак било сцорно питање, да ли изрази: господар, притежалац или држала треба да се протумаче у њиховом ужем значењу, или се ту разуме и сваки, ко је у ма ком погледу овлашћен на утајену сгвар Виши Апелациони суд одлучио је 22 ) ствар у првом емислу и усвојио, да би друга претпоставка била погрешна. „Онај, ко тек средством тражбеног права неку туђу ствар, на основу закљученог уговора еа сопствеником или најближе овлашћеним лицем на истој, треба да прибави, не може се раи 22\ зумети под изразима сопственик, притежалац или држалац- ) Виши Трибунал одлучио је исто питање у суцротном смислу и усЕојио, да се под тим изразима има да схвати сваки, ко је на ствари овлашћен, ако је претрпео штету и имајизас! гет. 13 ) У нагаој је правној науци речено о томе ово : „Израз, на штету господара, и т. д. значи свако скучавање, свако вређарве (ВееЈп 4гасћи»ип§) права другога." 14 ) Пема сумње да се под овим „другим" разуме сваки онај, ко има права, да тражи неку ствар на основу тражбенОг права. То је пак мишљење нетачно, јер ко на основу каквог уговора има право на какву ствар, не може се под тим изразима разумети на основу саме законске одредбе и њеног правилног тумачења како ју је Виши Апела циони суд у Нруској и протумачио. Ранији саксонски казнени ваконик имао је изречну одредбу. у којој је био споменуг поред сопственика и онај, ко има да потражује ствер на оенову тражбеног права. ?б ) У оскудици такве одредбе усвајамо радије, да се под изразима: господар, притежалац и држалац не може ништа друго разумети до то, што Ове речи и кажу. Ба појам утаје у оба параграФа (229 и 230) од важности је дакле до20) и 21) На18оћп»г Со1М. А го М у св . 15 етр. 8. 2*2) ОоИс1. АгсМу ов . 17. отр. 441. преоуда од 17. Ш. 1869. 23) Со1М. А гс М у св . 17 отр: 867 пресуда од 6. X. 1869 г. — Јиз а<3гет — право на ствар — припадала је повериоцу, који је имао да захтева ствар тако, да му је трећи, ко знајући за његово тражбено право, исту прибави, и добије је у државину, дужан ствар на основу овог права вратити (Оегпђиг§ Впгд. Кесћ1 св, Ш, 2 изд. стр. 184). 24) Ценић, стр. 680 25) § 287 сакс. казн. зак. цитиран у Оо11с1 Агоћју-у св. 11 стр. 3">9.