Бранич

124

Б Р А Н И Ч

ГГракеа и пиоци слажу се у томе и поричу овај захтев. 30 ) Ис куство са ранијим немачким казненим законицима показало је да је усвајање ове намере добити дадо повода само неспоразумима и да је довољна намера против-правног присвојења. 31 ) Ова нагера добити није у срп. казн. зак. ни споменута А у првобитном појму крађе аила је захтевана и било је казато : „да себи или неком другом корист прибави." 32 ) Али већ у идућој години 33 ) ова је одредба замењена другом, која о овој намери добити не говори ништа. Тим самим отпао је и овај ранији захтев намере добиги. Законском изменом од истог датума одбачен је овај захтев и из појма разбојништва. Како код утаје у првобитном законику није ни било говора о овој намери добити, то се овом законском изменом није имало у појму ута1е у том погледу ништа ни изменити. На тај начин изгледају нам ова три кривична дела у том погледу сроднк, а ов) би се срество уништило усвајањем горњег захтева намере добити за појам једнога од ових дела. Намера добити потребна је на против за појам цреваре (§ 251 к. з.) и насилног изнуђења (§ 246 к. з.) као и код квалиФиковане злоупотребе поверења (§ 280 II. став к. з.) Тако се с једне сгране одликују утаја, крађа и разбојништво осуством ове грамжљиве намере добити, док се с друге стране превара, насилио изнуђење и квалификована злоупотреба поиерења не даду без ње замислити' Из овога је јасно, да се прва три кривична дела често погрешно сматрају као дела из користол.}бља учињена. Нетачно је мишљење, да је за с1о1из код утаје довољно, да је утајач „ма и магновеним располагањем са ствари добит тражио, ма и да му није никаква добит остала " и ) Код утаје 30) воЦ<Д. Агсћ1у св. 20 стр. 551 одлука В, Т. од 1 XI. 1872. и Еп1зсћеМивдеп с!е5 Ке1сћ5§епсћ{5 ш 51гаСзасћеп св. 21 стр. 273- одпука од 12 I. 1891 и Еп(:5сће1с1ип§еп св. 31 стр. 375 одлука од 5. VII. 1901. Такође В1П(Ип§ Логтеп II. стр. 540 али супротно 51гаГгесћ1 I. стр. 340 Кар№ стр. 104. Нићег стр. 44 и 6 '3; Вегпег, Бећгисћ сЈев с!ед(;зсћеп 51га1'гећ15 18 издање (1868) стр. 569 Меиег Н. 1,ећгћисћ с1ез ЈеиЈсћеп 81гаГгесћ1з. 4. изд. (1884)"стр. 641 V. НоИгегхЈогГС Кесћи1ех1коп св. 1—3 издање 3-ће (1880 -81) св. 3 стр. 941 у вези са св. 1. стр. 527: ОррепћоН св. 13 стр. 579. 31) В. Нићег стр. 43 и Вегпег стр. 569. 32) Слично аустријском казн. зак, § 171: ,ит зетез УогЈеИБуПеп 1 ' »ради своје користи« и баденском § 376 »51сћ ос1ег е1пет апЈегеп ејпеп ипгесМтаззЈ^еп Сеути ги уезсћаГГеп« (»себи или другом противправну корист прибавити),< 33) 17 VI 1861. — одредба важи и сад још као § 221 казн. зак. и одговара § 215 пруског К. 3. 34) Ценић, стр 683