Бранич

О У Т А Ј И

125

није ста.10 до тога, да утајач тежи да постигне какву добит већ до оне радње, која се у намери (бесплатног) нрисвајања ствари предузима Са намером добити на страни утајача нема се апсолутно никаква посла прн оиени овог дела. Не може се оспорити, да утајач може и ову намеру имати, али се о њој овде исто тако в^ало води рачуна, као и код крађе. Мотиви к пројекту садашњег руског казн. зак. усиојили еу, да се ова намера користи код крађе и утаје по самој природи ових д -ла сматра као њихов саставни део. 8В ) Према овом пројекту утаја се састоји у присвајању туђе покретне' ствари Као начин присвајања сматра се задржавање ствари и намерно упропашћење. Бугарски казн, зак. 36 ) говори о против-правном присвајању туђих ствари, и ово присвајање сматра као утају, која 1е свршена, чим иритежалац или држалац са ствари располаже као са својом, или чим опорече, да она припада ономе, ко је тражи, да му се новрати или изда. Аустријски казн. зак. налази кажњиву радњу код утаје у задржавању ствари и у присвајању. Задржавање значи нротивправно неиздавање повереног добра ; присвајање се врши потрошком ствари или поступањем с њом као са својом соп ственом. 37 ) Ни у бугарском ни у аустријском казн. зак., као ни у руском пројекту, не говори се ништа о оштећењу имовине и о намери добити. Сасвим тачно. Јер треба да је без значаја, да ли је сопственик ствари утајом у имовини оштећен или није, и да ли утајач тежи, да утајом постигне какву добит и постигнс је или не. То су споредне појаве код утаје. Особеност пак утаје је само присвајање, посредством кога се вређа туђе нраво својине. Утаја српског казненог законика састоји се из ових делова : њен је предмет туђа и управ само покретна ствар; ова се мора налазити у Фактичком и иск.ључивом притежању ута~

85) Сге1епег, 54гаГ§езе12ћисћ Шг Еи881ап(1. ВевопсЈегег ТеИ : Ап§пГГе сНе "Уегто§епзо!с1пип§ ЕпЈлуигГ (Зег Кедак^опз КотгаЈзнЈоп, ег1аи1ег1 уоп ВегНп 1838. стр. 38. 36) Законик од 2- П. 1869. г. Чл. 319 у немачком преводу: 5ат1ип§ аи5зегс1еи(5сћег 51га%е5е42ћисћег 1П сЈеиГвсћег 1Јћег8е42ип§, ХП. (.1807) Оа8 ћи1§ап5Сће 51гаГ§е5е12ћисћ. 37 В. о томе Кгић\\'лМ, Напс1ћисћ де5 051егге1сћ15сћеп 51гаГ§е8е45е5, \Ујеп (1852) стр. 144. и сам саконик § § 181. и 183.