Бранич

КРИВИЧНО ПРАВО

13?

да поетоји без кривичног правоеуђа. За кривично правосуђе правни основ кажњења своди се на то: ако поетоји правна организација, то ео 1рзо мора постојати и кривично правосуђе. 2. ФилосоФска разрада питања о праву кансњења. Л) Теороје, које ирпзнају држави ираво да казни. Почињући'од'Хуга Гроција, рачувају се до 24 потпуно ФилосоФска еистема и око 100 засебних теорија разних криминалиста, које су се у опште приближавале овом или оном нравцу. Између тих теорија видљиво се издвајају две основне групе — теорије апсолутне и теорије релативне — и једна споредна, несамостална, тако звана група теорија мешовитих. За овим, за последњих 15 — 20 година истакла ее нова група учења, коју ми називамо нравним теоријама. а) Тзорпје аисолутне оснивају право државе да казни на безусловном начелу (апсолуту), коме се мора потчинити и не може а да ее не потчини човечанство, независно од ма каквих било обзира О интересима или користима човечанске заједнице. Ово начело заповеда да се казне кривци, једино на основу тога, што су извршили кривично дело — ^ша реССаШш еб! Ово пачело неким теоријама представља се да лежи ван човека, у положају оиштег светеког закона; друге пак теорије — односе га непоередно својсввима човечије природе, материјалне и интелектуалне (наравствене и умне). Првој групи припадају: теолошка теорија, теорија дијалектичке пагроде и георија справедљивости као опшгег светскот закона. Последња, између осталога, увек се спаја с представом о закону справедљивости, који лежи у човечијој природи. Као оншти разлог против свих теорија ове групе служи та проста околност, ште се сва оеновна начела или апеолути, које оне узимају, представљају потпуно недоказаним, тако да се ове теорије могу са осноком назвати и апсолутним и произвољним. Посебице, теолошка теорија изводи цео правни поредак из воље Божанства, које је у исто време извор сваког права. Државни поредак сматра ее као израз цоретка божјег; државно иравосуђе, наравно, јесте само огранак божанског правосуђа; оба су потчињена једним и истим начелима и руководе се једним и истим цринципима. Право казнити, према овој торији, даје држави Бог; казна се јавља као акат божанеке награде.