Бранич

152

Б Р А Н И Ч

Па је одлуком својом од 8. Јануара 1902. године Бр. 281. пресудио : „Да тужени Тома Ј. Влајинац трговац из Врање плати тужиоцу Сави Митровићу, шпедитеру из Врање 1710. дин. у злату, са 6% ингер. од 5. Јула 1894. год. до наплате." Апелациони Суд, по жалби туженога, пресудом евојом од 20. Марта 1902. год. Бр. 1233. одобрио је горњу пресуду врањског првоетепеног суда, Но по жалби гужене стране, Касациони Суд примедбама, свога III. оделења од 10. августа 1902. год. Бр. 5004. поништио је предњу пресуду Апелационог Суда, са ових разлога : „И првостепени врањски суд и Апелациони Суд, који је пресуду прв. суда од 8. Јануара 1902. год. Бр. 281. горњом својом пресудом одобрио — неисправно су овај спор пресудили. Из оригиналне менице па немачком језику у белешци Бр. 281/902. г. од које је поднет и превод на српском у тужби Бр. 13.342/99. г. види се, да је иста издата у Литиху 4. Марта 1894. год. по новом календару а по наредби Жана Ј. Хајмена, да јој је рок плаћања био 4. Јула исте године, да је вредност у еспапу, да је акцептант на исто^ тужени Тома, да 1у је Хајн пренео у својину 27 Маја 1894. год. „на друштво А. де Соваж Верокир — А с!е заиуа§е Уегосиг," а ово исте године на „Сикирзал де ла Банк Унион — зиссиг5а1е (1е 1а Вапс Цтоп," и најзад да је исга банка 26. Јуна исте године ову меницу пренела не у својину, него за наплату на Браћу Андрејевић и Комп. — § 111. трг. зак. Тужилац Сава, као што се види из белешке Бр. 281. навео је да је, добровољно а из пријатељства, које је у оно доба постојало између њега и туженог Томе, горњу меницу за Тому преко врањске штедионице Браћи Андрејевићима и комп. исплатио о року плаћања, јер од тога времена тражи и интерек, који је ио гласу уверења пореске власти од 4. Сеплигету ме тембра 1901. год Бр. 5674. (прилог тужбе) пријавио за порезу, а у томе је времену ова меница имала сва менична преимућства, те се и све радње по њој имају ценити по прописима трговачког законика. По § 134. пом, закона само нротестирану меницу може посредник илатити за част кога меничног обвезника, али у том случају то иосредовање плаћања мора се у самом протесту, или у додатку истог означити. Такав се доказ у овом спору не износи, јер и сам тужилац Сава признаје, да меница