Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

153

није протеетирана, те по томе и не може ее узети, да је меница посредовањем за туженог Тому плаћена. Уступање менице од стране сопственика у својину другоме било пре рока, и после рока плаћања, али пре него што је меница по § 167. пом. зак. застарела, или пошто Је застарила и по § 928. ж. грађ. зак. постала облигациони дуг, може бити само преносом, и то у првом случају, док није застарела по § § 109 и 110. трг. закона а у другом случају грађанским преносом по § § 867 и 868. гр. зак. али на поднетој меници таквих преноса нема, којима би тужилац Сава легитимисан био као власник менице. Оба суда истина узели су, да је тужилац Сава тиме, што се меница налази у његовој државини, а не доказује се да је непоштеним начином до ње дошао — доказао, да је овај дуг Браћи Андрејевић и комп. исплатио, па туженог по § 21 и 838. гр. зак. оеуђују на плаћање. По § 178. [10м. посг. само се оно за истинито сматра, што је доказано, те по томе из претиоставке не може се изводити, да је нешто доказано, а то је, да је тужилац Сава овај дуг платио, само по томе, што се меница у његовој државини налази. Сама државина овакве исправе није и доказ о својини, без доказа, који се, као што је напред казато, по закону траже. Према томе неисправан је онај разлог у пресуди ирвост. суда, којим се одбија приговор тужене сгране, и утврђује да меница није морала бити пренесена на тужиоца, кад се иста налази у његовој државини, и кад се исправа као покретна ствар по § 287. грађ. Зак. може нредајом нренети — прећи на другога. Доиста исправе могу предајом прећи на другога, али еамо оне које по § 866. пом. зак. гласе на доносиоца, а ова меница није таква исправа. Неисправно је у овај спор примењен § 833. грађ. зак, јер он говори о јемцу, који за главног дужника дуг плати, а у овом спору ничим се не утрђује, нити аоказује да је тужилац Сава био јемац за овај дуг и да гаје за туженог као јемац платио. Најзад неисправно је у дресуди узето, дајеменица „јавна иеправа", јер је по последњој алинеји § 187. гр. с. пост. „приватна исправа" и онда, кад има менична преимућства, и само се због тих преимућства по § § 451 и 454. пом. пост. уцоре-