Бранич

156

В Р А Н И Ч

смени саетавак о уетупљеној погодби потребан само за пренос таквих искања у погледу којих закон изрично прописује за ваљаност погодбе писмену Форму а Во15{е1, прОФ. права на париском универзитету (у свом делу Соигз с!е ОгоГ!:. Сотт. стр. 505) тврди: да се цесија менице као обичан уговор 1п (:ег раг(:е5 може доказати чак и доказима допуштеним трговачким правом ако је узрок тој цесији какав трговачки цосао. Наш грађански законик никојим својим наређењем не тражи искључиво писмену форму уговора о цесији, а још мање тражи, да се тај пречос мора ставити баш на само пренесено писмено, а како се по § 17. закона о уређењу трговачког суда, меница сматра као трговачки посао, то јејасно да по нашем закону уговор о' цесији може бити усмене нрироде. Према овоме што је наведено кад вредност спорне менице не би била преко 200 дин. тужилац би могао сведоцима доказивати-да је до спорне менице дошао путем усменог уговора о цесији, и тада да је спор између цедента (уетупитеља) и цесионара (пријемника). \ли овде и није такав спор, већ спор изме/>у новог повериоца и дужника. Према томе, како би дужник могао одрећи исплату дуга кад би Браћа Андрејевић (да су они меничну суму прилЈили од новог повериоца) на суду показали, да су они тужиоцу меницу уступили. Како би он го могао учинити кад се према наређењу § 895. гр. зак. дужник не ослобођа исплате ни онда, кад^се незна повррилац, јер тада мора суму дуга положити у судеке руке? У овом случају по признању самог дужника меница је исплаћена Браћи Лндрејевића, спрам чега се он нема бојати да ће му се менична сума е те етране поново тражити, а тужени се позива на Ђорђа Хаџи Антића трговца и званичника врањске штедионице за Браћу Андрејевића. Према томе да је тужилап путем овакве цесије (коју изречно одобрава § 292 гр. зак,) дошао до спорне менице, могло би се доказивати сведоџбом еведока на кога се позвао, а што Апелац- Суд није наредио испит овог сведока узрок је што се тужени од овог потраживања не брани тиме*што се боји да спорна сума није исплаћена Браћи Андрејевића јер он и сам таЈ Факт признаје на белешци од 8. јануара 1902. год. бр. 281 те је на тај начин несумњиво утврђено да је ранији ималац менице 'редовним путем престао бити њен сопственик и да .ју је иутем усменог уговора цедирао у смислу § 895 грађ. зак.