Бранич

О УТАЈИ

197

морају у кривичним питањима бити меродавна. На овом становишту стоји и данашња немачка правна наука. 15 ) Из овога следује, да сопствена ствар није предмет у^аје. Тако је било и према пруском и сада је према немачком праву. 16 ) Аустријски казн. зак. одређује, да се сопствена ствар може утајити 17 ) Слично одређује и бугарски казн. зак. за оног, ко учини преступ на сопственој ствари. 18 ) Поред сопствених и туђих ствари постоји једна трећа врста ствари као особена врста т. зв. ствари без господара, које § 195. грађ. зак. назива пустим или ничијим (гев пиШиз). Оне не стоје ни у чијој својини, и на њима као таквима утаја није могућа. Исто је важило према пруском и важи сад према немачком праву. 16 ) ■— Питање, кад је једна ствар без господара, решава се према правилима грађ. права. Прпсвајање таквих ствари могло би бити кажњиво по каквом специјалном закону или и по казненом као засебно кривично дело, али не као >таја. Ово не постоји ни тада, ако се присваја каква ствар, за коју се из заблуде држало, да је без господара. 19 ) Иначе ко пре заузме такву пусту или ничију ствар, он постаје и њен господар по самом закону. 20 ) Грађански законик у § 195. говори још о једној врсти ствари о т. зв. Народном добру. Ово је одређено за опште народне потребе. Народно је добро скуп покретних и непокретних ствари. На покретним стварима таквог народног добра могућа је утаја, јер се ове морају сматрати као туђе, пошто се као њихов сопственик појављује народ одн. држава или каква задужбина, где су ове идентификоване с н&родом. У сваком случају имовина народног добра остаје за сваког појединог грађанина туђа ствар у својој суштини.

15 ) КарЈТ стр. 41. 5сћи1ге, 51га1гесМ етр. 441. Меуег, стр. 632. нап. 16. Мегке1 стр. 693. V. НоНгепдогНз К. К св. 3. стр. 94*2. ВтсНп§, б^гаГгесћ!; стр. 257. у. 1л521 стр. 446. 1в ) Особито На!зсћпег, 5уб{ет II. стр. 499., V. НоИх К К сб . 3. стр. 942. 17 ) § 183. II. аустр. казн. зак.: „Повериоцу у за.погу' дате ствари, које овај остави на чување дужнику, сматраЈу се као дооро поверено дужнику," те по томе посгоји п утаја. Ово је саевим погрешно схватање законодавца. 18 ) Арт. 321. бугарског казн зак. за који важи казна артикла 319. где је говор о утаји. 19 ) В 1п< Ј 1 П §, Иогтеп П. стр. 545. усваја то за немачко право. 20 ) IIаш грађ. зак. § 195. у вези с § 25.