Бранич

198

В Р А Н И Ч

За утајача је у свима случајевима свеједно, на који је начин сопственик, притежалац или држалац ствар добио, да ли је то било на поштен или непоштен начин, и да ли је однос тих лица према ствари споран или не. 21 ) и) Притежање утајачев\ Трећи захтев, који се односи на предмет утаје, састоји се у томе, да је ствар, која је утајена, била у фактичком притежању утајачевом пре извршене утаје. Законик говори само у § 280. о притежању. Појам је овога притежања истоветан са појмом држине 22 ) и одговора латинском појму с1е1еп1;Го и немачком Ое^уапгзаш, 23 ) никако правном притежању. „Иритежање" у § 280 к. з. није истоветно са притежањем § 220. к. з. Ово последње има шири значај; оно се односи и на правно и фактичко држање једне ствари, док прво значи само фактичко држање, Приликом израде § 229. нашег казн. закона, друкчије је извршена стилизапија о утаји, но што би то било по тачном преводу § 225. пруског казн. закона, те су тако одговарајући изрази за »ВезИг« и »Сешаћгзат« изостали. Месго израза : »сЈегеп ВееИг осЈег Се\\'аћгзат ег тк сЈег УегрШсћ1ип§ ег1ап§1 ћа1« (чију је државину или држину с обвезом примио) казато је код нас: »која му је на сахрањење, руковање или управљање или другу какву цељ предата с обавезом,« и тако посредством ове предаје оснива се увек известан однос између предате ствари и примаоца. Тај однос може да буде државински или држински, према томе, да ли прималац хоће да држи туђу ствар као своју сопствену, или признаје њен правни однос ка сопственику. Ми ћемо у оба случаја § § 229,230. — говорити само о притежању у смиелу држине фактичног притежања. У осталом за појам утаје је свеједно, да ли прималац или находник има ствар у државини или у фактичком притежању, пошто је ово довољно и меродавно за

V. Ја§етапп, Кптта11ех1коп пасћ с!ет пеиез1еп 81апс1е с!ег Себе12§ећип§ т Оеи1:5сћ1апс1, (1854.) стр. 194. говори у том смислу. 22 ) В. о овом појму А. Ђорђевић, Систем приватног права, књига П. Државина, 1903. 23 ) О коме је говорио § 226. цр. к. з. и одакле је исти иојам унет у § 246. нем. к. зак.