Бранич

200

еранич

скупу; расположење с тим стварима или новцима у циљу нрисвојења или само ово сачињава утају, за коју не одговара кривично правна личност, већ чланови управног одбора, којима су ствари одн. новци посредно од трећих предати. 28 ) У животу се често догађа, да се ствари губе и да их по том неко нађе. 'Гиме пак, што је неко с1е Гас1о престао бити сопственик извесне ствари, не престаје он то с!е јиге бити. Услед тога находник изгубљене ствари нема права да је присвоји. Наласком ствари и узимањем исте, ствара се између находника и находа известан однос — управ однос фактичког притежања. Овај пак обвезује находника, да ствар преда сопственику као правном притежаоцу, пошто је ствар била туђа, а присвајање туђих ствари забрањено је по закону. Услед тога може у даном случају находник одговарати кривично за утају, ако она има карактерне знаке из § 230. к. з. 29 ) Такође се дешава, да ствар дође у наше притежање, ма да је нисмо добили ни предајом, нити смо је нашли, да дође у наше притежање услед каквог догађаја, који је независан од воље човечије — услед случаја. У оба прва начина прибављамо ствар посредством своје сарадње, код случаја то бива без икакве наше сарадње. Овај је факт од особите важности код утаје и управ из тог разлога, што има још начина, посреством којих постаје ово притежање, ма да они не долазе под појмове: предаје, нахођења и случаја. Случај је догађај, посредством кога неко добије неку ствар у притежање без своје воље и без свога садејствовања. Као случај може се сматрати н. пр. кад нам ко стави у џеп какву тућу ствар, кад т}ђе животиње дођу или долете к нашима, 30 ) кад ветар или вода нанесе какву ствар у наше имање, 31 ) и у опште кад каква ствар услед каквог природног догађаја 32 ) дође у наше прите" 8 ) ОоИсЗ. Агсћ1у евеска 48, стр. 367. одлука царевинског суда од 30. IX. 1901. г. Но овде не би гај трећи у погледу предатог новца имао код нас права подизања кривичне гужбе, већ сама правна личност, пошто готов новац прелази у њену својииу али у погледу других сгиари, које и даље остану својина предаваочева, нееумњиво, да. би и он имао право пбдићи кривичну тужбу. ,9) Према бугарском казн. зак. арт. 334. нема овде утаје већ постоји противиравно присвојење. Законик разликује утају (арт. 319) од противправног присвојења (арт. 334). 30 ) Меуег сгр. 650. прим. 18. 31 ) Зсћи(;2е, б^гаГгесћ* стр. 443.