Бранич

О У Т А Ј И

201

жање, где је преношење ствари посредством другога извршено, а правни посао, који је преносилац хтео, остане због какве мане — недостатка без важности, услед чега управ постаје обавеза за поврагак предате одн. примљене ствари, на коју се обавезу приликом закључења уговора није циљало. 38 ) Пруска пракса и наука биле су усвојиле, да се као случај има сматрати и оно прибављање притежања ствари, где предаја није била намерна 34 ) Ипак није случај прибављање притежања посредством предаје ствари при превари или насилном изнуђењу, где је притежање прибављено посредством кажњиве радње. Као и пруско право стоји на истом становишту и данашње немачко право односно ствари, која је у заблуди другом предата. 36 ) Друкчије пак расправља немачка пракса овај случај, кад прималац једне исплате прими од свога дужника, који је у заблуди, један Ђишак од дуговане суме и тај вишак присвоји. Платац се овде налази у заблуди у погледу величине суме; прималац је постао сопственик целе суме, јер је платац тако хтео, па је утаја немогућа, пошто нема туђе ствари, 86 ) те кривична одговорност за примаоца не постоји, а платцу остаје несумњиво право, да грађ. парницом тражи повраћај више плаћене суме. Према томе може се туђа ствар пла1а ПсЗе имати у притежању, али никако атто ГигапсИ, 37 ) одн не намером утаје. Па и по нашем казн. праву мора се као случај

8г ) КозШп, Ађћ. стр. 232. 33 ) Оо1М. Агсћл/ св. 17. стр. 869.; такође ВезеЈег, стр. 49?. по коме се као случај има сматрати свака погрешна цредаја с погледом на личност, којој је нешто предато, или с погледом на ствар, која је предата. 34 ) На1зсћег, буз(еш II. стр. 500.; КбзШп, Аћћ. стр. 232. и ОоШ. Агсћју св. 10. стр. 782. 85 ) Еп1;бсће1(3ип§еп (1ез К. О. св. 3. стр. 134., иресуда од 23. XII. 1880. — Бугарски казн. зак. у арт. 335 говори нарочито о заблуди и случају, и присвајање једне ствари, коју је присвајач посредством чаблуде другога или услед случа]а добио у притежање, сматра се и казни као противправно присвајање 36 ) Еп1зсћ. сЗез К. О. св. 2. стр. 65. Види у овом погледу ОоћД. Агсћ1у св. 48. стр. 435. где је у одлуци од 14. X. 1901. пресуђено, да је прималац одговоран за утају од момента оспорења прелаза својине примљене ствари — вишка новца место стогинарке, - била хиљадарка, коју му је трећи у заблуди предао. Ова се одлука слаже с изложеним у примедби 33. Види такође ОррепћоН - , Кесћ1зргесћип^ св. 14 стр. 679. 37 ) КозШп, Аћћ. стр. 340.