Бранич

204

Б Р А Н И Ч

вредности за утају, јер тако примљене ствари или новци постају одмах услед предаје у недопуштеном циљу својпна примаоца, он нема обавезу повратка новца, однос притежања се претвара у однос својине и следствено је утаја услед неповратка новца искључена. 41 ) Повратак или предаја ствари мора да се извргци „у своје време". Оно је пак разнолико и зависно од воље странака или других законских одредаба. У § 230. мора се издавање ствари извршпти одмах, чпм је притежање постало, а за то има могућности и свакојако увек пре, но што притежалац у смислу § 230. учини какво располагање са ствари. До одређеног времена има притежалац и право и дужност, да ствар задржи и да је чува. Али ово „у своје време" није меродавно за моменат извршене утаје. Ова може бити пре и после тог времена извршена, увек чим притежалац ствар отуђи и т. д. у намери бесплатног присвајања. И ако ово за предају одрећено време протече, а ствар није предата, нема утаје, па макар притежалац био на повраћај ствари опоменут, или се налази у задоцнењу са подношењем рачуна о вођеном управљању са ствари. Ово је особито важно код управе с великим имањем, које захтева веће и замршеније рачуноводство. Обвеза повратка или предаје ствари од важностије, јер у њој постоји забрана присвајања туђе ствари, у најмању руку забрана предузимања оног располагања са ствари, о коме говоре § § 229 и 230. Вратимо се питању о притежању. Од особите је важности питање, кад престаје оно фактичко притежање сопственика ствари, и да ли у исто време престанком овога — са предајом, са моментом нахођења или случаја постаје Фактичко притежање примаоца или налазача ствари ? Несумњиво је то, да притежање сопственика ствари траје дотле, док он има ствар у Фактичкој и искључивој власги ; притежање примаочево настаје, чим он буде у могућности, да учини свако стварно ра сполагање са туђом ствари, и сопственик буде потпуно ис _ кључен од фактичке власти над ствари, н. пр. на стварима, које господар преда слузи или трговац своме помоћнику, да их негде однесе, престаје фактичко притежање господарево са

41 ) Прелаз својине на основу § 722. грађ. зак. — У пракси ируских судова сматрали су се такви случајеви и кажњавали као ута^а. В. боМ. Агсћју св. 4. стр 570. сл.