Бранич

Б Р А Н И Ч

вању код своје матере а о трошку очевом са по 15 дес. дук. месечно од своје десете године до удаје (в. прилог у актима под № 8440 и 3363); даље утврђено је и то: -да се тужитељица удала из куће своје матере за онда поручника г. М. Васића и да је том приликом од матере добила и своме мужу однела потребну спрему у стварима, које су како за њу лично, тако и за кућу и брачни живот потребне биле, па још и еуму од 1000 Ц (в. признаницу у актима № 3363) - онда суд Лпелациони налази да је снрам тужитељпце све учињено што II одељак § 397 гр. зак. родитељима у дужност ставља спрам сЋоје женске деце. „Наводу пуномоћника тужитељице да та обавеза лежи само на оцу нема места, кад у цоменутом законскои наређењу стој** „из родитељског имања" а под родитељима закон грађански разуме оца и матер § 115 као год што се под децом разуму мушка до навршетка 21 а женска до удаје § 117 грађ. зак. „И кад је родитељсна дужност спрам ње" још у 14 години иснуњена без обзира на распру и развод брака њених родитеља — § 118 грађ. зак. и од кога родитеља, — онда тужитељица, овом тужбом сада из ове масе, тражећи пристојно удомљење, значи, тражи двапут своје право, што по закону бити не може; јер од тренутка њене удаје тужитељица је испала испод власти родитељске, и није дете већ као жена дошла под власт мужевљеву § 60 и 153 грађ, зак. и као таква никакво право на удомљење и из очеве масе нема. „Апелациони Суд у смислу примедаба Касационог Суда ценећи и остале наводе и доказе обеју парничних страна истицаних на рочиштима и прилозима у жалбама налази, да је тужена страна поднетом признаницом у препису тулситељице Милице, коју је издала своме пок. оцу и са одобрењем свога мужа Милоша Васића на суму од 500 $ цес. још 12. јуна 1888. год. у Линцу и у којој је нризнала да је у миразу потпупо измирена и да нема ништа шше од њега тражити ; да је доказано по § 180 и 181 грађ. суд. пост. да је и отац тужитељице учествовао у испуњењу родитељских дужности приликом њеног удомљења како у спреми по онда постојећем обичају тако и у давању мираза. Истинитост признанице тврди се: пресудом Апелац. Суда од 18 августа 1900 год. Бр, 3073, коју је тужилац у тржби поднео и којом је обухватио и ценио у парници за поништај тестамента у речима: „налазећи