Бранич

И 3 СУДА

да еадржина поднете признанице којом се тужитељица одрпче спаког права да још шта тражи сем цримљеног мираза, са свим је друго питање које се еа тужбом о поништају тестамента не може судити, јер се то тужбом не тражи у смислу § 304 тач. 3 грађ. суд. пост. и т. д." и дакле постанак признанице тврди се речима нуномоћника тужитељице: „моја властодавка подноси ову тужбу не зато да дође до неке маторијалне користи, већ да забрани и сачува успомену на свог преминулог оца који јој није могао учинвти неправду те њој као рођеној кћери из првог брака даде иет стотина дуката мираџа а да кћери из другог брака даде мираза у готову новцу 150 дуката остављајући још широм отворена врата и т. д," (в. црилог на белешци N° 1827); те према томе излишан је навод тужене стране, да се о егзистенцији такве иризнанице испитују саедоци као муж тужитељице г. Мил Васић који је исту као муж одобрио, г. Мих. Васић, окр. начелник и други именовани еведоци на белешци под№ 20206, као и нуђење заклетве од стране тужене, како ју је тужитељица у другој парници суда за доктз подносила у ориђиналу. „Тако исто, \пелац. Суд налази да наводу тужене стране о оцени имања пок. Јакшића и изнађене суме вештацима у 16000 дин. на спрему и удомљење, није оцењен у времену удаје већ цосле удаје на 14 год. и после смрти оца тужитељица, дакле, у времену када је имање могло у цени скочити, а и сам покојник приновити излишно је и без утицаја. кад Апелац. Суд узима за доказано, да је тулситељица у свему и у своје време измирена по постојећем обича1у". Са допуном ових разлога и оних у пресуди првосгепеног суда, у колико нису измењени, Апелаи. Суд на основу § 317 грађ. суд. пост, пресуду првостепеног суда ОДОбрава. Овом пресудом од 4. септ. 1904. год. Бр. 4272, коју су донеле судије г.г. Ив. Ивковић, М. 11. Вончић, Мих. Л. Стојадиновић, Дим. Карић, и секретар М. Милићевић, тужитељица је одбијена од тражења. Ну, по жалби пуномоћника г-ђе Васићке, Касац. Суд примедбама свога III-ег одељења од 25. новембра ове год- Бр. 10888, поништио је понова Апелациону пресуду еа ових разлога: „Примедбама Касационог Суда од 12 августа 1903. год, Бр. 4906. које су према § 330 гр. е. п. обавезне за Апелациони суд, који је исте и уевојио, расправљено је питање о праву на тражење у овоме спору, и Апелациони Суд, приликом до-