Бранич

2

Б !' Л Н II Ч

онда само иргшндно постоји нека заједница права својине међу сопственицима тих појединих материјално ограничених делова подељене ствари. а усамој ствари, те иравне заједнии,е међу њима нема. него има толико самосталних , једно од другога независних, ирав 1 својине колико има соиственика и њихових делова Ти, пак. делови, који представљају мање целине и засебне обје%те појединих права својине, могу бити једнани или неједнаки, нпр. кад наеледници поделе међу собом какву повећу наслеђену њиву наједнаке делове, или, кад прибрежни сопственици изделе међу собом ново острво у реци по дужини својих земаља, које праве обале тој реци (§.202.) а ни једни ни други не обележе видне границе својим деловима. 0 привидној заједници нема никаквих особених иравила правних. 3. — Сусвојина у правом смислу (сув.паштича, смесништво, заједнична својина) — Она се састоји у томе: што ираво својине на какву покретну или непокретну ствар која није реалт иодељена , ирипада не само једном лицу, већ заједнички двошци или неколицини такот да сваки од њих има свој одређени идеални удео или квоту (тј: само у мисли одређени део.), која није материјално (согроге^ обележена у самој сткари. Овде, дакле, постоји само једно право својине а више подмета (т. зв. сусоиственици, сувласници, смесничари, заједничари) с идеалним деловима (рго рагИђиз тс11у1б18) или квотама у * тој заједничкој правно.ј власти, која је утолико подељена, уколико она, у поглед) на целину ствари, као правнога сбјекта, не припада искључиво ни једном сусопственику, него свима -заједнички; па ст:га се сви заједничари, у односу према трећила, и позјављују као једно лице (в. и наш §.215. грађ. зак.