Бранич

1

СУСВОЈИНа (сУВЛаШТИНА) ИЛИ СМЕСНИШТВО

3

II управо зато, што је право својине на целу ствар заједничко, ни један сусопственик и нема искљушво право ни на најмањи материјални део заједничке ствари, а напротив има право да слободно располаже са својим интелектуалним делом (квотом) може га отуђити, заложити и напустити (дерелинк■вирати. 4, — Што се, пак, правна власт овде појављује као подељена између сусопственика, то је последица стицаја (конкуренције) њиховог истоветног права, то јест, што сваки сусопственик има истоветно право, које је управљен.) на потпуну и свуколику власт на ствари; али је, у исто време, то право свакога од њих ограничено истоветним правом другога сусопственика или свих осталих на нзвесну квоту, те се тако право свакога од њих своди на право уде.ш или квоте. Ти удели сопственика могу бити једнаки или неједнаки. У сумњи, пак, сматра се: да су они јсднаки. А у колико, пак, тај стицај огтада и квота се ширп и све више приближује ненодељеној прав ној власти на заједничку ствар; а кад он сасзим отпадне, онда право пос.пдњег сусопственика обу-хвата сву ту ствар потпунце. ГТоследица је овакога схватања сусвојине да удео, који један сусопственик сасвим напусти (дерелинквира), прирашћује по самом праву (ех шге) осталим сусопственицима ,чему ни најмање не смета ни та околност, што су те квоте свих сусопсткеника уписане у баштинску књигу односно у тапији. А даљајепоследица, да ни сопственик какве целе ствари не може пуноважно дерелинквнрати ни једну квоту свога самосталног права, јер би му она одмах прирасла.