Бранич

Б I 1 А Н И Ч

5. — Старији су римски правници сматрали уделе сусопственика као делове ствари, па зато су их. а за разлику од реалних делова, називали „неподељени- делови" (раЛез јпдтзае.) Но потоњи су правници усвојили СеЈзиб—ово мишљење: да је пе\ ствар, већ нећ право својине на ствар подељено. (1>. 5. §. 15. Г). соштос!а1Ј, 13. 6. ТЈ1р. 1Љ. 28. ас! ес !1сШш: Е1 аП Се1би8: сЈиогиш дшс1ет 1п зоМит с1отЈп1ит уе1 р05зе5810пет еззе поп ро5бе: пес ^иет^иат. раПЈз согропб (ЗотЈпит еб5е, 5е<3 1о1ли8 согропз рго ЈпЈЈхабо рго раг1е сЈотЈпшт ћађеге.) По сеои се пак разуме, да се та деооа права својине не тиче разних овлашћења, која то правона видик износе, јер деооа тих овлашћења стоји у супротности са самим појмом права својине. II тако дакле, право својине није подел ено мсђу сусопственицима по садрјсини, него по оби.пу своме. Усљед те интелектуалне деобе самог права својине међу сусопственицима, сва/си од њих има, по мери удела. свиIа, овлашћење да своју квоту отуђи или заложн, право на све природне и грађанске плодове и. т. д. 6. — Неки новији писци сматгају да је деоба права, као и деоба објекта, само привидна, а у самој отвари да постоји деоба вредности. Али вредност није ништа самостално. Она је проценом добивени одношај, у коме једно добро стоји према лругим добрима Отуда се вредност не да ни поделити без деобе добра, о чијо.ј је вредности реч. Ко, дакле, сматра да је само вредност подељена, тај тиме изјављује да није ништа подељено. У овоме се, дакле, не види никакав напредак према Се181и8 — овом мишљењу. 7. — Једва треба и споменути да нема сусвојине у случају кад својина припапа каквом правном лицу, нарочито каквој корпорацији (нпр. општини),. Iер т; да ствар није у својини винле њих него само једног лица.