Бранич

СУСВОЈПНЛ (сУВЛаШТИНА) ИЛИ СМвЕСНИШТВО

5

8. — И наш Грађански законик говори о суснојини у § у 215: »Ствар јецна, покретна или непокретна, може и шко.шцнни принадлежати и они (тј. сусолственици) на целу ствар односс се као једно лице. И право њихово бива право мједничко, ако ни е коме од њих особити део назначен, који нскључиво њему припада " У овом су наређењу обухваћене и сусвојина у правом смислу и привидна заједница (»ако није коме од њих особити део назначен," а то је - кад је ствар реално подељеча), премда не с таком јасношћу, као што је то учинио Аустриски законик у § 361: „Ако каква још неподељена ствар припада, у исто време, неколџцни, тац постоји заједничка својина. У погледу на целу ствар, сусопственици се сматрају као једно једино Аице; али, ако су сваком од њих одређени извесни, премда неразлученн, делови тад сваки сусопственик има потпуну својину свога дела» 1) Аустриски законик садржи, осем наведенога још многа наређења о сусвојини, и то у глави XVI „о заједници својине и других стварних прана" (§§ 825—858), у којима изближе говори: о постанку сусвојине, о правни.и односилш сусопственика и о деоби те заједнице, а која наређења нису ушла у наш законик. 9. — Н Постајање сусвојине. — Сусвојина у правом смислу постаје: 1) услед уговора о заједници или с.песнтитву, то јест, кад се двојица или више њих сложе да 1) А Црногорски законик. чл. 322 овако о том вели: Сувлаштим а бива. к д су двојица или више њих удионици у влаштини каквенераздјељене ствари. сваки према своме тек умислиодређену д и ј е л у. Ти се удионипи зову сувласници. —Скупн* имовинска зајед•ница шемена, имовинског друштва и, г. д- н и ј е с у в л а ш т и н а него и о с е б н а влаштина сопственика.