Бранич

ПОЈАМ ГфАВИЧНОСТИ У КА8НЕН0М Г1РАВУ

47

израза који се обично употребљава^у у данашгћој науци казненог права. Застуиницима казне одмазде казна је праведна одмазда учињеног злочина; присталицама казне циља, није одмазда циљ казне, већ осигурање државом створеног иравног поретка. — Ви видите да ? израз ,,2дуескбб1;га1е« — казна циља неозначава срећно супротност између теорије одмазде и циљне казне; јер и по теорији одмазде казна има известап циљ, управ циљ одмазде за злочинсгво. Но пошто се израз „2\уескбб1:га1е" — казна циља — циљна казна одомаћио у наведеном смислу, задржаћу га у своме предавању. Правичност и идеја одмазде сматрани су и још се често сматрају као истоветни појмови. Присталице теорије одмазде тврде, да само идеја одмазде одговара правичности; да је праведна само казна одмазде 1 ). Казии циља оспоравају ово својство; иду чак тако далеко, да се од провођења идеје циљне казне ооје да ће идеја правичности у казненом правосуђу пропасти, јер се у оорби против казне циља позивају на Кантово мишљење исказано у његовој правној науци: „Ако правда пропадне, то нема више вредности, да људи на земљи постоје",2) чак су теорија одмазде и њене поједине нијансе као „теорије правичности". Па чак сам и сам моћним утицајем мојих поштованих професора Августа Гајера и Карла Виркмајера до скора био против казне циља Тек после многог сумњања дошао сам до уверења, да је праведна одмазда недостижна људској моћи и људском знању, да одлазца и није у опште задатак државе, да се као циљ казне може једино сматрати одржање правног ') Ви-ктеуег, Агећју Гиг 81гаГгесћ1:, 1901 3. 73. 9 ) „ „ 8. 80. и \Уасћ, 01е КеГогт с1ег РгегћеЈ1«1;гаГе, 1800 8. бб.