Бранич

58

Б Р А Н И Ч

ведну оцену дела" 1 ), то неће\!о доки до сазнања носредством ових објашњења, гата је појам одмазде, исто тако мало посредством изјаве, да казнени законик има за циљ одржане светиње закона, чување јавне савести". 2 ) Али кад Вах даље каже: „Извесно је, да ми кажњавамо ради заштите и сигурности другатва и државе... казна је у елужби државчог циља. Али овај циљ постоји и испуњава се у практичној примени јавне свеети, не само у теоријском негодовању, већ у практичној одмазденој осуди злочиназ)" то сам нотпуно сагласан са обе прве реченице; оне показују савргаено сугатину идеје циља; али не могу да признам, да циљ „државин" постоји и да се испуњава у практичној примени јавне свес п и. Шта је јавна свест? Јели то заједнпчко дејствовање личне ^вести појединих државннх поданика, од чије моки казнено право, према напред наведеним Ваховим излагањима, треба да буде независноРТреба ли то да буде циљ државе да променљивом јавпом мњењу, на које је тегако мотрити у његовим сопственим изјавама, а на које се лако може утицати, да практичну примену? Или је јавна свест самосталца моћ, која се разликује од т. зв. јавног мњења. чије се жеље и кретања јасно показују, да би држава како Вах хоће, могла њихово остварење да постави за свој животни циљ? Ја не налазим такву моћ, ма колико се трудио. Или најзад, је ли то „праизвор нагае моралне свести или нагаег правног поретка", о коме говори Вах, ма да га тако не обележава, да би било јасно, гата с тиме мисли? Но и на ово последње тумачење ие смем да се одлучим, јер огапту свест могу да замислим као појам који одговара свести појединца. Свест појединца пак 1) БЈе КеГогт с!ег Еге1ће1188(гаГе 1890. сгр. 13. 2) На истом месту стр. 13. 3) Гире стр. 57.