Бранич

88

В Р А Н И Ч

рачуна о забранама, које несумњиво но нашем закону стављају преиреку свакој даљој куповини и продаји? Овде у првом случају последице се тичу само дејства у погеду трећег лица на уступљење, које је само по себп исправно н вредеће. У другом случају тиче се куповине и продаје које закон оглашава за неважећу по себи и по њеном дејству, не правећи никакву разлику нн по приликама ии по месту, где је то извршено. Свако лице које хоће да тргује са хартијом од вредности једне земље дужно је да зна под којим се условима и законским погодбама те земље може вршити куповина и продаја тих вредности. Одредба нашег грађанског поступка — § 204 — долази у ред одредаба јавнога поретка. Она не искључује случајеве извршене куповине и нродаје на страни; а искључност која не стоји у самоме тексту закона, није ни у самоме духу њ^говом, не може се ни то рећи, да би по њему била осигурана потпуна заштита српским власницима тих вредности на доносиоца, али уншитити са свим овде законску заштиту изгледало би чудно и невероватно, јер би се иотпомагала и даље потпора за сваку превару. То би било и појмљиво и са свим чудно, да је за лопова довољно само то, да пређе нашу границу, те да би могао одмах вршити слободно продају ових врста хартија од вредиости, на супрот закону о грађ. суд. поступку, који истински има са ове тачке гледишта, карактер закона јавнога поретка, и чије с-у одредбе апсолутне природе. За то не може опстати разлог суда, да само за то, што се ти папири продају и купују на европским пијацама, н како суд вели, да се не може свуда знати јесу ли за хартије од вредности важеће или не, да за то не може бити примене § 204. Ја сам мало час напоменуо, да она лица која хоће да куиују и продају српске хартије од вредности, дужна су да знају услове под којима се оне могу преносити и дужна су да прате објављивања у званичним новинама, као год што наши купци морају тако исто да знају за хартије од вредности страних земаља. Овде увек влада начело: 1ех ге1 зИ;ае. Пема сумње да ми не можемо наређивати страним судовима, кад би им ове природе предмет дошао на суђење, да они поштују наше законе, ма да са гледишта општих