Бранич

УНИШТАЈ ИСПРАВА НА ДОНОСИОЦА

суд, пост. није изворник, те по чему би то било оправдано непримењивати га. При установљавању Народне Банке донесен је посебан закон. У осмом одељку тога закона говори се о судском уништају (амортизацији) банчиних акција и исправа. По чл. 11 статута Народне Банке, акције Народне Банке уступају се свима оним врстама преноса које закон за пуноважне признаје, п ако акције народне банке гласе на доносиоца. Одредбе овога закона у основи су исте са одредбама из § 204 грађ. суд. пост., само са нешто више формалности, а интересни и дивидендни купонп гласе на доносиоца. Ове акције продају се на јевропским пијацама исто тако као и сви други папири на доносиоца, као што то суд у својим разлозима вели па ипак се уншнтавају и не смета ништа што се не може свуда знати да су неважеће. Да учинимо овде једно просто сравнење да би овде судске разлоге оборили. Претпоставимо једну поверилачку обавезу да постоји према неком дужнику у Србији која гласи на име неког одређеног лица. Према захтеву § 868 грађ. зак. ако се дужнику не објави уступљење, он може без икакве одговорности дуг платити уступитељу или се и друкчије с њиме намирити. Претпоставимо да је уступљење извршено иа страни. Онај коме је обвеза уступљена морали се нодвргавати прописима пашег § 868 грађ. зак.? Хоће ли дужник бити потпуно неодговоран ако исплату учини ономе, који је обвезу уступио? да ли ће онај, коме је уступљена обвеза и који постаје поверилац уступитеља, бити лишен права да се позива на компензацију? Зар онај, коме је уступљепа обвеза. не би био одбивен од тражења наплате, кад би та иста обвеза била и неком другом повериоцу уступљена, па би се овај, други, први пријавио и известио дужника, да је уступљење извршено у његову корист? Н зар не би онај, коме је једна обавеза уступљена имао да води рачун и о повериоцима, који би стекли ираво забране, и ова би била раније достављена од извршеног уступљења? — Из овога као што се види, једна обична поверилачка обвеза потчињена је што се тиче услова њеног преноса, нашем закону. Каквог је онда било разлога да буде друкчпје код обвеза које би гласиле на доносиоца? Зашто онај коме би била оиа уступљена не бл био дужан да води