Бранич

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧЕЊА ВРШЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ и ЗАКОЦСКЕ ОБАВЕЗЕ СОЈ1СТВЕНИКОВЕ

1. — I Законска ограиичења вршења права својине. 1) Уопште. — По самом појму права својине, сопственик моЈке својом ствари. по правилу, по својој вољи расиолагати: он се може њом користити или не користити, како му ј е год воља, па и уншптити је; он је- може сву или само неки део њен на другога пренети или стварним правима у корист трећих лица оптеретити (§§ 216 и 831 грађ. законика). Но, при свем том, вршење права својине има извесних грапица, иошто се безобзирно реалисање тога права не слаже с етичким карактером друштвене заједнице, којој управо сопственик и има да захвали што му се то право уопште признаје и заштићава, а ни с општим привредним и друштвеним интересима, које је Држава, као врховнн чувар општега благостања, позвана да штити и унапређује. Стога. сва сувремена законодавства, а по примеру Римскога Права постављају сопственику извесна ограничења у интересу општег благостања, и у интересу суседничких одношаја, која му налажу дужност да нешто трпи или не ради, што иначе не би морао, а без икакве пакнаде, зато, што су та ограничења жртве, које сопственику накнађују користи што их има од добро уређеног државног поретка уопште а од укупне организације својине на посе. Мера н ,број тих ограничења у вршењу права својине је у разних законодавстава различито, јер она зависе о националних разлбга и потреба па и струја времеиа 1 .

1 Тако НапсЈа, Е1§еп(Јшт, § 5.