Бранич

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧЕЊА ВРШЕЊА НРАВА СВОЈННЕ 91

2. — Ова се ограничења називају законским ограниче■ њима вршења права својине за разлику од оних ограничења : или оптерећења својине, која поједини соиственик сам собом, за поједџне прилике, у корист трећих лица ствара на својој ствари, било с накнадом било без накнаде (нпр. службености, в. § 33] „бреме"). А та се разлика у томе састоји; што је код службености ограничење сопственика, последица или налнчје туђег приватног права, док је законско ограничење главно, а право које истпче из њега, узгредно (секундарно); као и у томе: што елужбености увек служе само индивидуалним потребама каквог одређеног лица или ствари, те се по тој потреби одређује обим овлашћења и чим она отпадне, отпада и сама службеност; док напротив законска ограничења постоје без обзира на индивидуалност лица или ствари, шта внше, она су у својој општности корисна свакоме, ко се год налази у дотичном положају. Ка послетку ваља нам н то нагласити, да та законска ограничења имају карактер јавноправног терета. 3. — Истина, овај назив законска ограничења није баш најзгоднији, јер има и таквих ограничења својине, која су такође законом уведена (нпр. законско уживање удовичко и законске забране отуђивања своје ствари), али која нису сродна с онима која се редовно увршћују у категорију законских ограничења својине; но у недостатку подеснијег назива овај се данас опште употребљава. 4. — „Законеке елужбеноети". — Старији су правнпци ова законска ограничења вршења права својине назпвали законским легалним - службеностима. Да тај назив. пак, није тачан види се јасно из оне разлнке нзмеђу законских ограничења и правих службености, коју мало час изложисмо. Законска ограничења са својим јавноправним карактером улазе у појам опште организације или режима својине у једној држави, а иикако не у појам приватноправних службености. Неки страни грађански законици 1 који су редигованн под утицајем старе теорије, излажу законска ограничења вршења права својпне у одел,ку о реалним службеностима

1 На прилику: Пруски, I 22 §§ 1—10 и Француски, чл. 649—605 <1е8 кегукшЈен е(;а1)Ие8 раг 1а 1оЈ. Коментатори овога законика призпају међутим да тзв. природне (чл. 640—648) пи законске службеностп нпсу праве службености, него да оне састављају законски режим непокретне својине у Француској и да је њима законодавац свео слободу вршења права