Бранич

II 3 С У Д Н И Ц Е 215 да ли ће, где и какве ствари узети жеиа на његов рачун, па да благовремено учини потребну забрану, нити је смисао § .109 грађ. зак. тај, да муж треба и мора овом забраном да се користи, ако би хтео од себе да отклони могућу штету, пошто бп се таквом забраном реметио углед породнце у друштву као и породични однос између мужа и жене. Из тога је разлога законодавац у поменутом -законском пропису дао мужу право, да он сам вршп снабдеваље жене у њеним потребама, жени дао право на тужбу против мужа, ако ово снабдевање није довољно и не одговара положају жене, а трећим лицима закратио могућност, да својевољно одређују обим ових потреба и посредно се мешају у брачни живот мужа и жене, због чега је и потребно жени одобрење од стране мужа, кад га својом радњом доводи у односе с трећим лицима. — Погрешно је према томе позивање тога суда, да је ова дужност мужевљева према жени у погледу плаћања повериоцима санкционисана проппсима §§ 21 и 630 гр. зак., јер ово може важити само за однос мужа и жене, а никако нрема трећим лицима, према ономе што је горе изложено, а још и по томе, што ничим није утврђено у овом случају, да је пок. Краљ Александар био дужан да извршп набавку баш ових узетих ствари од стране пок. Краљице Драге те да би тужилац имао право на накнаду, нпти је у опште смисао § 630 гр. зак. тај, да би се он имао у овом случају нрименпти, пре но што је мужевљева дужност т сопсге^о утврђена. — Неумесно је позпвање тога суда и на § 629 гр. зак., јер овај законски пропис говори о пе§оШгат ^ев1ог-у, случају, кад се неко у нужди без пуномоћија прпми туђега посла, да би од дотичног лица отклонио штету, због које му услуге закон даје право на накнаду трошкова, што овде није случај, јер ничим није утврђено постојање ма какве нужде на страни пок. Краља Александра, нити је тужилац имао какву штету да отклања. — Најзад, погрешно узима Апелациони Суд. да је поднетим изводом из трговачких књпга тужилац до велике вероватноће доказао своје потраживање према маси пок. Краља Алесандра, кад се из поднетог извода видп, да задужење гласи на пок. Краљицу Драгу, а не на пок. Краља Александра, — и т. д." Апелациони суд дао је противразлоге (19-1-1906 бр. 266) који гласе: „Поменутим примедбама, као и пресудом овога суда, тврди се, да је по § 109 гр. зак. муж доиста дужан