Бранич
216
Б Р А II II Ч
старати се за издржавање своје жене и да се под издржаваљем разуме и сиабдевање њено иотребним јој оделом према друштвеном положају мужа; али се примедбама хоће, да за обвезу плаћању мужа претходно увек мора бити изричног одобрења мужевљевог за такву поруџбину и набавку. Апелациони Суд налази, да овај захтев, примедаба није на закону основан, и да је противан и оном обичају, који за овакве случајеве у животу важи и за обичну породицу, а камо ли за владалачку. Еад стоји то, да је жена купила само оно, што несумњиво иде у потуебе њеног издржавања у опште, а снабдевања оделом посебице, онда је сваки захтев неког претходног одобрења мужевљевог непотребан за његову законску обвезу плаћања. А да набавка три жакета за једну краљицу иде, по друштвеном положају мужа јој, у потребе њеног снабдевања оделом и по природи тих ствари и по вредности од 900 динара, не може ваљда ни сумње бити. Тужена страна не оспорава пријем испорученпх ствари, нити шта више помиње ма какав протест мужа у погледу набављених стварп. Ништа не даје повода мислити, да иок. Краљ Александар, да је у животу, не би и платио набављене ствари. Тиме је, дакле, као што је пресудом узето већ доказан по § 109 гр. з мужевљева обвеза плаћања. — Мужевљева обвеза плаћања заснована је пресудом још и на одредбама § § 6-28 и 630 гр зак. пошто је тужилачка страна у овом случају радила и као пе§оШпш1 ^ез^ог, ма да та обвеза плаћања постоји п без позивања на ове законске одредбе, већ по самој одредби § 109 грађ. зак. — Прнмедбе прелазе паведену одредбу § 630, па се хватају за саму одредбу § 628 и износе, како се о ие»оИогит §ев1;ог-у може говорнти само 1 „у случају, кад се неко без пуномоћија прими туђег посла, да би од дотнчног лица отклонио штету.... што овде нпје случај, јер ничим није
1 Овде Апелацнопи суд погрешно тврдп, кад вели, да примедбе Касационог суда прелазе преко § 630, јер то не стоји, нити је истинит навод А. С., да К. С. држи, да се о пе^оиогшп §ов4ог-у говори „само" у § 628, јер је у примедбама К. С. казано, да смисао § 639 гр. з. није тај, да бп се у овом случају применити пре но што је мужевљева дужност т сопсге!о утврђена, што сасвим одговара гледишту одељења о дужностима мужа по § 109 гр. з., нити се из тога мозке извести, да је К. С. превидео пе^оПотт §евЦо иШз из § 629 гр. з., већ о њој није говорио из простог разлога, што се на § 629 гр. з. А. С. није у својој пресуди ни иозивао, већ на 109, 628 п 630, о чему је К. С. у прпмедбама и говорио.