Бранич

И 3 С У Д Н II Ц Е

217

утврђено постојање ма какве нужде на страни пок. Краља Александра, нити је тужилац имао какву штету да отклони". Прпмедбе сасвпм превиђају, да поред т. зв. пе^оИогит девПо песеззапа постоји и пе^оМогат ^езМо иШ18, и да и наш законик у § 628, 629 и 630 гр. зак. по прпмеру свога изворника говори о обема врстама пе^оИогит дез^ог-а, на име о пе§о1:Гогит ^ез^ог-у који без пуномоћства ради за другога у нужди да од овога отклони штету (§ 628) и о пе^оИогит §;е81;ог-у који ради и без те нужде да отклони штету, него само у корист другога (§ 629 и 630) и да наш закон у погледу обвезе за плаћање трошкова онога, за кога се радп сасвпм изједначује обе врсте ових пуномоћнпка без нарочитог пуномоћства. — Најпосле примедбе износе и то, да поднесени у тужби извод казује, да је ово задужење Краљице Драге, а не Краља Александра. Апелациони суд налази, да такав приговор одмах пада, чим се зна, да је Краљица Драга тада била супруга Краља Алекс.андра и да су у изводу изложене ствари испоручене за њу као такву". Касациони Суд у општој седници од 8 фебруара 1906 бр. 785 нашао је са 10 протпв 5 гласова, да су против разлози Апелационог Оуда на закону основани, те је и пресуду Апелационог Суда за снажну огласио, а да примедбе његовог III одељења не стоје.

Напомена. Читалац ће увидети, да ове две одлуке Касационог Суда стоје у супротности у погледу разумевања дужности мужа према жени и његовој обвези према повериоцима, које има према § 109 гр. зак., и неће моћи себи да објасни, зашто у I случају г-ђа Зорка треба да плати ствари, које је у границама § 109 гр. з. узела са својим мужем, који је но истом пропису дужник поверилачкн, кад је она жена свога мужа исто тако, као што је била краљица Драга жена пок. краља Александра који је по II одлуци једини поверилачки дужник такође по пропису § 109 гр. зак. вашто је Касациони Суд у I случају допустио у начелу да се повериоци за обвезе мужевље по § 109 гр. зак. могу обра-