Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

23

одоцњеним лиферовањем и т. д.): робија или заточење до 10 година (т. ј. од 1—10 година), при постајању ублажавних околности заточење од 10 година па на ниже до законског минимума (§ 89 према редакцији закона од 1893). 4. Шест група особито кажњивих случајева § 89 запрећени су у § 90. доживотном робијом, у блаже кажњивим случајима робијом од 10—15 година, при постојању ублажавних околности заточењем не испод 5 годипа (§ 90 према редакцији закона од 1893). Код све четири врсте налази се одредба, да се поред казне заточења може изрећи и казна губитка јавних звања и права, која проистичу из јавних избора. IV. Дипломатско издајство отаџбине (§ 92). Оно се врши: 1. издајством државних тајни и т. д. (§ 92 Л» 1); 2. уништењем, преиначењем или прикривањем државних докумената и т. д. (§ 92 Л» 2); 3. издајство у повереним државним пословима (§ 92 Л? 3). Ас1 1. тиче се довођења у опасност благостања државног, ас1 2. довођења у опасност права државе, ас1 3. наношења штете држави. Казна дппломатског пздајства отаџбине је робија не испод 2 године, при постојању ублажавних околности заточење не испод 6 месеци. Да би се учиниоцу одузела средства за нове издајничке радње, допушта закон у свима случајима издајства отаџбине (§§ 87—92) попис имовине од почетка истраге до њеног коначног свршетка (§ 93). 1 V. Царевински закон против издаје војних тајни од 3. јула 1893., као и његови слични му иретходници у Франиуској, Енглеској, Италији н Русији, плодје владајућег ратног страха, који неда мира народима ни за време мирсГ Издајничке радње против отаџбине за време рата готово су исцрпно расправљене у општем казненом и војном казненом законику. Ако их учине поданици то се на њих примењују казне §§ 89 и 90 казн. зак.; ако их учине странци то примењује § 91 ратно право. Издају од планова уврђења кажњава § 92 било да су је поданици или странци извршили. 1 Судови неће чинити лако употребу од ове мере, која је врло мало иодесна да ноетигне свој циљ. Види о овоме правилно мишљење код Јоћп-а у НоКгегкЈогН-овом НапЉисћ-у, св. 3. стр. 56.