Бранич

•26

Б Е Р Н Е Р

дају, а особито све оне телесне повреде у овим границама, ма колико оне прешле меру иросте увреде делом. У свнма личним повредама државног поглавара постоји поименце један политички моменат, услед кога оне треба да се казне било као велеиздаја или као увреда величанства. Ова два појма морају да обухвате целу област оних повреда. У колико се увреда величанства ограничи на повреде, у толико остају остале повреде државног поглавара у појму велеиздаје. Чим се пак појам велеиздаје, управљене против државног поглавара уже схвати, проширује се појам увреде величанства, у колико он сад обухвата, сва, из појма велеиздаје издвојена, против државног поглавара, управљена насиља. Казнени законик скупља иста под изразом насиља. 1 III. Увреде. 1. У Мајез(;аб државног поглавара не може се одвојати приватна личност одјавне. Разликовање Сптеи 1аевае уепегаИошз од Сптеп тајез^аИз не може се према томе допустити. Све увреде личности државног поглавара увреде су величанства (МајееШ). Чак и оном случају, кад се државни поглавар јавља тсо§шк> и тим изјављује, да га треба сматрати као приватну личност, била би нанета му увреда још увек увреда величанства. Злочин увреде величанства свакојако је само долазан и могућ, ако је учинилац свестан тога, да има иосла с личношћу монарховом. Није ли била позната личност државног поглавара, то се увреда сматра за општу увреду. 2. Услед својства величанства државнн је поглавар неодговоран. Према томе правно важе радње владине као радње министара. Покуда или чак псовање извесне радње владине може се само тада према томе сматрати као увреда величанства, ако је из увредљивог изражавања очигледно да се исто односи на личност државног поглавара. 3. Величанство влада само у личности живог владаоца. Према умрлим монарсима не да се замислити увреда величанства. Смрћу монарховом наступа важан моменат, кад историја сме да изрече свој беспристрасан суд, и кад никаква казнена осуда не сме да задржи даље праву истину.

1 ОоМаттег, Ма4епаИеп, II. стр. 83.: У увреду величанства делом спадају „све насилне радње против личности краљеве, у колико исте, као напади на његов живот, или на његову личну слободу или слободу владања, не долазе под појам велеиздаје." ВтЛш^, ОптсШзз, II. (1897) § 138. 139.