Бранич

ПРАВНА ТЕОРИЈА 0 ОПСТРУКЦИЈИ

299

пољу државног права мора друкчије аргументисати. Не могу се парламентарне дебате поредити с главном скупштином каквог акционареког друштва и, што важи за главну расправу у каквом спору, не мора с тога важити још и за скупштинске седнице. Доиста има извесних разлика између главне скупштине и спорне дебате с једне стране и скупштинске седнице с друге стране. Али поред ових разлика има и читав низ сличности, чак и једнакости, и наше је питање баш у томе, да ли питање о опструкцији спада у групу разлика или сличности? А ја тврдим да, што се тиче питања о правима и дужностима руковаоца дебате и права говора учасника у дебати —. у колико утврђена правила дотичних дебата не допуштају изузетке —, нема никакве разлике између скупштинске дебате и сваке друге дебате, дакле на пример и дебате на главној скупштини и у суду. Да то увидимо будимо на чисто пре свега с тим, да свуда, где се .какво људско удружење састане ради каквог правно важног саветовања, то саветовање и доношење одлуке може ићи по утврђеним правилима. Без тих правила не би могао руковалац дебате њом руковати, не би могао оценити да ли је оно, што је исказато као одлука збора, доиста правно донета одлука. Да, чак и оно што се само по себи разуме у свакој дебати, а то је да се дебата мора отворити и закључити, да се одлука мора обзнанити и објавити — чак и ти евидентни атрибути дебате почивају на правилима о дебати. А где се садрже та правила о дебати? Ко је имао у руци статуте каквог удружења или акционарског друштва зна да се у цстима за пут и начин саветовања и доношења одлуке збора по правилу не могу наћи никаква или само врло мршава упутства. Па ипак, кад се сетимо, да главна скупштина каквог акционарског друштва може решавати једном једином одлуком о имању сваког појединог акционара, увиђа се важност утврђених правила о саветовању и доношењу одлуке, без којих би имање сваког појединог акционара било просто остављено самовољи противног му заинтересованог акционара или случају. Да је тако, признаје и законодавство и практика свију цивилизованих земаља, стављајући у руке средства, како би се у случају новреде битних правила формалног права дебате при доношењу одлуке поништила важност одлуке. У чему се дакле