Бранич

298

Б Р А Н И Ч

крету: не може бити сумњиво питање, _ да ли ће говорници опструирати или дебатовати. Кад се једном на овај начин створила ситуација, правна дијагноза може бити само оваква: Примећено је више говорника, односно којих је од првог до последњег несумњиво да хоће да опструишу. Пошто с тога ни један говорник неће више да узме реч ради дебате, треба искључити дебату и наредити гласање. Што се тиче формалитета, поступка у овом случају, постојеће уредбе о дебати, као што не исказују ехИсИе принцип, који смо извели малочас, не садрже никаквих правила односно г пута и начина поступања. Али је опште правило, да се, у колико за један правни акт није прописана нарочита правна форма, може извршити на ма какав паметан и целисходан начин. Садржина председникове одлуке је несумњива: он има да објави да је дебата закључена, да позове стране на гласање и објави одлуку већине. Без ларме се наравно тако исто не може никада десити и објава председникова угушиће се у таласима разузданих страсти. Али то се не може тицати правног дејства преседникове објаве. Објава председникова, на основу које он уздиже вољу већине на ступањ одлуке, једнострана је објава, и то једна од оних једностраних објава, које се у новијем правном језику квалификују као „не мора да се прими." С тога било да се разуме председникова објава у ларми или не: чим председник објави вољу већине као одлуку, та је одлука правно важећа и не може се оспоравати. IV. Примена специјално на парлалентарну опструкцију. Претходна извођења су у главноме једно предавање, које сам одржао пред крај претпрошле године у угарском правничком друштву у Будимпешти. Кроз стотине новинарских чланака, јавних говора и обичних изјава пледирано је пре тога и од тада за и против оправданости опструкције. Многи погрешни рго и сопћ'а аргументи преплавили су оба логора. Ова би расправа била непотпуна, кад се не бих бар укратко осврнула на најглавније од тих напада и одбрана. Један је напад пре свега био наперен против : принципијелног основа, на коме се креће целокупно доказивање овога есеја. Претходна извођења, чује се с више страна, могу бити тачна с приватноправног гледишта; али се на