Бранич

ПРАВНА ТЕОРИЈА 0 ОПСТРУКЦИЈИ

297

питања, на име на питање о могућности доказа опструкционе намере. У том погледу морамо пре свега рећи, да руковалац дебате питање, да ли говорник хоће да употреби своје право говора и предлога у циљу дебате или у циљу опструкције, има да оцењује само с гледишта пристојног и непарламентарног руковаоца дебате, тј. тако као свако друго питање руковања дебатом ех ћопо е1: аесрш. Председник дебате не стоји, ма какво било његово уверење и лична наклоност, никада у служби једне или друге стране, већ искључиво у служби објективног циља дебате. Али како се не може унапред прозрети унутрашња намера говорникова и како ргаезшпрМо ђош има сваки поједини говорник све дотле, док се не докаже супротно, неће смети руковалац дебате у сумњи гледати да постоји намера за опструкцију и предузимати мере против опструкције све дотле, док буде било могућности, да говорник неће опструисати, већ дебатовати. И то је у реду. Одузимање и одрицање речи је оштро и опасно оружје, које није дато у руке председнику за свакидашњу употребу. Оно је вентнл за нужду, који руковалац дебате сме отворити само у случајевима дуге кризе, а не обичан вентилатор, који је отворен од јутра од мрака. С тога, докле у дебатн само обични дуги говорници држе своје елоквентне пробе плућа, бпће паметно да их председник с веселом резигнацијом паметног човека пусти нек се истутње и теши се уверењем, да нема најзад на земљи тако дугих говора, који се једном неће свршити. Али кад председник стане на пут провидној, несумњивој, познатој намери организоване опструкцпје; кад се на партијским скуповима данима и недељама дебатује о томе, да ли партија треба да опструира на јавној седници или не, и у првом случају да ли треба употребити просту, појачану или најјачу форму опструкције; кад је партија обзнанила у својим службеним извештајима целом свету, да се решила на опструкцију и објавила дан и час, кад ће иста почети, кад ће на јавној парламентарној седници поједине партијске вође устајати један за другим и најсвечаније изјавити, да ће одлуку, коју жели већина, спречити „свим могућим средствима" (то је за технички израз постало обележје опструкције) — као што се све овако тачно десило у угарском оиструкционом по-