Бранич

296

В Р А Н И Ч

сање и т. д. и иначе исцрпити сва средства такозване техничке опструкције, чиме се надају да ће успети, да се, док им је глава на рамену, не донесе одлука по тој ствари. Али после овог увода, који много обећава, тражи допуштење да сме почети свој први велики опструкциони говор. У том тренутку прекида председник говорника следећим речима: „Упозорујем господина говорника на то, да смо се овде скупили у циљу дебате. Пошто је господин говорник малочас изјавио да неће дебатовати, већ опстуирати, одузимам му реч. И исто тако поступа председник и с начелним друговима првога говорника, који се дижу један за другим, после чега настаје гласање и предлог се управин прима с великом већином. Акционари, који опструирају, боре се против одлуке под изговором „да је повређен закон и статути". Ради доказа наводе да су против предлога хтели опструисати „технички" и да их је председник спречио у томе. Питам: има ли судије на свету, који би дао места оптужби на основу овде описаног фактичког стања и на основу таквог доказа? Зацело нема таквог судије, зацело ће сваки судија, комеје глава и срце на свом месту, у таквом случају одобрити поступак председников. Па ипак питам: где је законски пропис, на коме би судија засновао такву пресуду? Ни трговачки закон, ни статути ма ког акционарског друштва не говоре изрично о случају опструкције. Већина статута акционарских друштава не садрже односно формалног руковања дебатом ни толико колико бих могао цитирати из пословника угарског парламента. Па ипак ће судија морати признати право, које узима у овоме случају руковалац дебате, јер се исто садржи у појму дебате, руковођења дебатом и полицијске силе руковаоца дебате по природи ствари. Намерно сам овако драстично конструисао случај, о коме сам малочас говорио, премда знам да се у животу опструкције обично пе објављују тако детаљно. Али кад тражимо принципијелно решење каквог питања морамо пре свега утврдцти фактичко стање као апсолутно несумњиво. Претпоставивши да је фактичко питање у конкретном случају тако несумњиво као што је у нашем горњем примеру, изгледа ми ван спора да суд правника не може гласати друкчије, него што смо га ми формулисали. У практичном пак животу фактичко питање истина није увек тако несумњиво. И с тим прелазим на други део нашег