Бранич

300

В Р А Н II Ч

састоје та правила, по којпма се морају управљатп ти приватиоправни и трговачко-правни скупови? Ово је питање нарочито с погледом на дебате акционарских скупова више пута расправљано и на њега се одговорило у литератури и праву овако: „да се у недостатку статутних прописа треба руководити опттим принципима о руковођењу парламентарних скупова." (Берент, уџбеник за трговачко право, стр. 822.; Штауб, коментар аД § 256, примедба 12.).. У изванредном развптку модерног асоцираног живота, где тако рећи нема човека, који није члан каквог друштва и где је .учешће на јавнпм зборовима постало свакодневна навика, образовао се по навици известан капитал од правила, по којима се на скуповима зборише и решава, и та су нам правила вежбањем тако прешла у крв, да не можемо замислити ни једну дебату без њих. Сваки човек, који уме читати и писати, зна данас да се, кад се где скупе људи ради какве дебате, мора претходно изабрати председник и деловођа; да се мора водити протокол о дебати и исти аутентификовати; да се пре доношења одлуке мора поднети предлог, а потом отворити дебата о њему; да нико не сме говорити ко се претходно није јавио за реч; да председник мора давати реч пријављенима по реду њихове пријаве, да председник не сме самовољно одузимати реч; да се с друге стране председник мора држати предмета дебате; да свака дебата мора имати известан свој начин говора, који је у употреби; да се у дебати говори слободним говором и не сме се читати написан говор без допуштења осталих учасника; да се председпик док не преда руковање дебатом другоме не сме упуштати мериторно у дебату; да сваки говорник може мериторно само једанпут говорити у току дебате; с изузетком подносиоца предлога, који пре закључка дебате сме још једанпут говорити; да сем тога под титулом личне примедбе или ради пословника сваки може кад хоће узети реч; да при гласању предлог о одлагању долази пре осталих мериторних предл:ога, а од њих важнији предлог долази пре на гласање од мање важних предлога итд. Ова, и читав низ сличних правила, која служе заопште руковођење, чине основни фондоних правила о дебати, која су се у опште образовала од Француске Револуције у практици од преко сто година, и тако рећи важе у целом свету и чине биће такозване парламентарне дебате. Овај обичајно-